Rano ujutro 12. juna 2003, saudijski princ Sultan bin Turki bin Abdulaziz došao je u palatu u predgrađu Ženeve, u vlasništvu njegovog ujaka, pokojnog kralja Fahda.
Kraljev omiljeni sin, princ Abdulaziz bih Fahd pozvao je princa Sultana na doručak. Abdulaziz je od Sultana zatražio da se vrati u Saudijsku Arabiju, gde će se rešiti sukob nastao zbog Sultanovog kritikovanja saudijskog vođstva. Sultan odbija, Abdulaziz odlazi da telefonira.
Drugi čovek u prostoriji, saudijski ministar za islamske poslove Šeik Saleh el Šeik, odlazi, nakon čega dvojica maskiranih muškaraca upadaju u sobu. Oni tuku Sultana, vezuju ga i bodu mu injekciju u vrat. Nesvesnog ga prebacuju na aerodrom, u medicinski avion. Ovo je Sultanova verzija događaja, kako je ispričao švajcarskom sudu mnogo godina kasnije, navodi Bi-Bi-Si.
Sultan je prethodno stigao u Evropu radi lečenja, nakon čega je počeo da kritikuje saudijsku vladu u intervjuima. Žalio se na korupciju i pozvao na niz reformi, naveo je Bi-Bi-Si, a prenosi „Blic“.
Otkako je kralj Abdulaziz, poznat kao Ibn Saud, osnovao Saudijsku Arabiju 1932, u zemlji vlada apsolutna monarhija. Nema tolerancije prema disidentima.
Princ Turki bin Bandar bio je major saudijske policije, odgovoran za čuvanje kraljevske porodice. Zbog svađe oko nasledstva završio je u zatvoru, a nakon oslobađanja pobegao je u Pariz, gde je 2012. počeo da objavljuje snimke na „Jutjubu“, pozivajući na reforme u svojoj zemlji.
Po istom receptu, Saudijci su probali da ubede Turkija da se vrati. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Ahmed el Salem pozvao ga je, a princ je snimio i objavio razgovor na internetu.
„Svi iščekuju tvoj povratak, bog te blagoslovio“, rekao je Salem.
„Iščekuju moj povratak?“ upitao je Turki. „Šta je sa pismima koje ste mi slali? ’Kopile, dovući ćemo te kao Sultana bin Turkija‘“.
Salem se smeje. „Neće te dirati. Ja sam tvoj brat“, kaže.
„Ta pisma su od tebe“, odvraća Turki.
On je objavljivao snimke do jula 2015, nakon čega je nestao.
Njegov prijatelj Vael el Kalaf, bloger i aktivista, kaže da je saznao da su Turkija odveli u pustinjsku kraljevinu. Nakon duže potrage, otkrio je članak u marokanskim novinama, u kojima je pisalo da se Turki vraća u Francusku nakon posete Maroku, gde je uhapšen i pritvoren i gde mu je određeno deportovanje.
Ne zna se zasigurno šta se dogodilo Turkiju bin Bandaru, ali je pre nestanka dao Vaelu kopiju svoje knjige sa porukom: „Dragi Vaele, ove izjave ne treba objavljivati, osim ako me ne kidnapuju ili ubiju. Znam da će se to dogoditi. Takođe znam kako zlostavljaju moja i prava saudijskih ljudi“.
Otprilike u isto vreme, osim Turkija, nestao je još jedan saudijski princ, Saud bin Saif el Nasr.
Saud je 2014. počeo da kritikuje saudijsku monarhiju na Tviteru. Pozvao je na krivično gonjenje saudijskih zvaničnika koji su podržali svrgavanje s vlasti egipatskog predsednika Muhameda Morsija.
Nakon što je anonimni saudijski princ napisao dva pisma u kojima poziva na uklanjanje kralja Salmana s vlasti, Saud je jedini pripadnik kraljevske porodice koji je to javno podržao. Ovo je bilo ravno izdaji, i možda je zapečatilo njegovu sudbinu.
Drugi princ-disident, Kaled bin Farhan, koji je pobegao u Nemačku 2013, verovao je da je Saud bio namamljen da dođe iz Milana u Rim da razgovara o poslu sa rusko-italijanskom kompanijom koja je htela da otvori filijale u Zalivu.
Privatni avion kompanije došao je po princa Sauda. Ali nije sleteo u Rim, sleteo je u Rijad. Ispostavilo se da su saudijski obaveštajci fabrikovali čitavu operaciju. Sada je sudbina princa Sauda ista kao princa Turkija, a to je zatvor… Jedina moguća sudbina je podzemni zatvor, ispričao je Kaled, preneo je Bi-Bi-Si.
Princ Sultan je išao od zatvora do kućnog pritvora. Zbog lošeg zdravlja dozvoljeno mu je da ode na lečenje u Boston, gde je odmah podneo tužbu švajcarskom sudu, optužujući princa Abdulaziza bin Faha i šeika Saleha el Šeika da su ga kidnapovali 2003. Ali, švajcarske vlasti su pokazale malo zanimanja za ovaj slučaj.
U januaru 2016, Sultan je, poput Sauda bin Saifa al Nasra, bio namamljen da napusti hotel u Parizu i ode na let. Planirao je da poseti oca, takođe poznatog kritičara saudijske vlade, u Kairu. Saudijski konzulat mu je ponudio privatni mlaznjak. Uprkos onome što se dogodilo 2003, prihvatio je ponudu. Dvoje od 18 pratilaca u avionu dalo je anonimne izjave o dešavanjima na letu.
Avion je uzleteo, pokazatelji su govorili da idu za Kairo, ali dva i po sata kasnije monitori su otkazali. Princ Sultan je spavao u svojoj prostoriji, probudivši se sat pre sletanja. Kad su shvatili da sleću u Saudijsku Arabiju, Sultan je počeo da udara šakama u vrata kokpita i zove u pomoć.
Naređeno im je da ostanu na svojim mestima. Napolju se videla gomila muškaraca sa puškama koji su opkolili avion. Vojnici su izvukli Sultana iz aviona, dok je dovikivao svojim pratiocima da zovu američku ambasadu, piše Bi-Bi-Si.
Princ je odveden u hotel, gde je držan tri dana bez pasoša i telefona, nakon čega mu je bilo dozvoljeno da ode gde želi. Pre nego što je otišao, saudijski zvaničnik, koji je bio jedan od „stjuarda“ na kobnom letu, ponudio je „izvinjenje zbog neugodnosti“.
Zajedno sa Sultanom, kidnapovano je 18 stranaca i odvedeno u Saudijsku Arabiju, gde su bili u pritvoru. Od tada nema vesti o princu Sultanu.
U međuvremenu, princ Kaled, u egzilu u Nemačkoj, plaši se da će takođe biti primoran da se vrati u Rijad.
„Bilo je četvoro nas iz porodice u Evropi. Kritikovali smo porodičnu vladavinu u Saudijskoj Arabiji. Troje od nas je kidnapovano. Ja sam jedini ostao“, kaže on.
Kaled je ubeđen da je sledeći na listi za otmice.
„Dugo verujem u to. Veoma sam oprezan, ali to je cena moje slobode“, rekao je on.
