Smatra se da je ova „kadrovska“ odluka znak promena ne samo u samom kraljevstvu, već i na Bliskom istoku, pa i šire. Analitičari ocenjuju da bi ovo moglo da označi i promene u spoljnoj politici Saudijske Arabije.
Što se tiče odnosa sa Rusijom, eksperti ne očekuju drastične preokrete. Odnosi dveju zemalja su kompleksni. S jedne strane, ostaju ozbiljne razlike u statvovima po pitanju Sirije i Irana, a s druge imaju istu ili sličnu poziciju po pitanju Egipta. Obe zemlje su pozdravile smenu vlasti u Egiptu 2013. godine i nastavile da podržavaju predsednika Abdela Fataha el Sisija. Pretpostavlja se i da su Egipćani kupili i rusko oružje zahvaljujući finansijskoj pomoći Saudijaca.
Takođe, Rijad ceni i uzdržan stav Moskve o jemenskom pitanju, a razumevanje trenutno postoji i na tržištu nafte.
Osim toga, Moskvu bi u „skorije vreme“ mogao da poseti 81-godišnji kralj Saudijske Arabije Salman, što neki tumače kao „dobar znak“, a po drugima je to i pokazatalj nivoa bileteralnih odnosa.
Međutim, nedavno je jedna navodna izjava njegovog naslednika uzdrmala javnost — nemački mediji su preneli da je saudijski prestolonaslednik izjavio da je „Rusija pretnja za Saudijsku Arabiju“, a da „vojska kraljevstva može za tri dana da uništi ruske snage u Siriji“. Kancelarija princa je to od kategorično porekla.
Pristup princa Muhameda bin Salmana sada se čini pragmatičnim kada je reč o saradnji sa Rusijom, u oblastima gde je to moguće.
Princ je nedavno bio u poseti Moskvi i pohvalio je odnose sa Rusijom, ocenjujući da oni „prolaze kroz jedan od najboljih perioda“. Međutim, politika i dalje ostaje kamen spoticanja.
„Rusko-saudijski odnosi se naizgled razvijaju — oni zajednički pokušavaju reše probleme koji su specifični za ekonomije naših zemalja, a pre svega u naftnoj sferi. Sklopljeno je više sporazuma o najrazličitijim ekonomskim projektima, ali političke razlike između zemalja usporavaju razvoj ekonomskih odnosa. Radi se pre svega, o Iranu, jer sa tačke gledišta Saudijske Arabije situacija u Siriji i opstanak Asadovog režima je rezultat iranske ekspanzije. Te nesuglasice ne dopuštaju da ekonomski odnosi Moskve i Rijada izađu na najviši nivo. Ne radi se samo o ekonomiji, nego i o vojnoj sferi, a problem je u tome što mnogi ugovori koje su sklopili Rusija i Saudijska Arabija nisu realizovani. U suštini, odnosi između dve zemlje stalno prolaze kroz uspone i padove“, kaže za Sputnjik Grigorij Kosač, profesor na Katedri za savremeni Istok Fakulteta istorije, politikologije i prava RGGU.
Posle devedesetih, nakon obnavljanja odnosa Moskve i Rijada, u Rusiji je, navodi Kosač, vladala neka vrsta euforije, izazvane posetom premijera Viktora Černomidina Saudijskoj Arabiji, kada je bio potpisan okvirni sporazum o razvoju odnosa.
„Zatim je usledila poseta tadašnjeg prestolonaslednika Moskvi, poseta ruskog predsednika Rijadu… Sve je ličilo da će saradnja biti produktivna, ali sve je otišlo u zaborav zbog događaja u Čečeniji. Tokom prvog Putinovog mandata odnosi su delimično obnovljeni, Rusija je napravila neke ustupke, poput ulaska u Organizaciju islamske konferencije. Učinilo se da je došlo do napretka, ali je onda počelo ’arapsko proleće‘, koje je u Rusiji viđeno kao obojena revolucija, a Moskva je optužila Saudijsku Arabiju i Katar da, po naređenju Vašingtona, doprinose rušenju sekularnih režima. Odnosi su ponovo pali na dno, a zatim su počeli lagano da se obnavljaju, nakon što je Bin Salman došao na jedan Peterburški ekonomski forum. I, na kraju, poslednja etapa — sirijski problem je postao nova prepreka, kao i vojna saradnja Moskve i Teherana. Danas se govori o mogućnosti da saudijski kralj poseti Rusiju, ali ja ne bih žurio i tvrdio da će on zaista i doći.“
Kosač ocenjuje da je novi saudijski prestolonasledika izgradio dobre lične odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
„Oni su se dvaput sreli — u Peterburgu i Sočiju, gde su posle ruske operacije u Siriji mnogo govorili o ekonomiju i postigli određeno razumevanje. Ali bez obzira na to, princ će se držati kursa koji smatra ispravnijim. Za Saudijsku Arabiju Iran je leglo terorizma na Bliskom istoku, a Asad treba da ode sa vlasti. Mislim da će se novi prestolonaslednik držati tih pozicija, jer nijedna zemlja nije spremna na ustupke. Odnose Moskve i Rijada dodatno mi mogla da pogorša situacija oko Katara, ali je Moskva zauzela neutralnu poziciju i ne meša se. Dakle, usponi i padovi u rusko-saudijskim odnosima će se nastaviti, i to će biti smetnja razvoju ekonomske saradnje“, zaključio je Kosač.
Šansi za poboljšanje rusko-saudijska ekonomske saradnje ima mnogo. U prvom kvartalu ove godine robna razmena je iznosila samo 124 miliona dolara, a Moskva nudi niz investicionih projekata.
Saudijski analitičari se slažu sa ruskim kolegama da ozbiljnije produbljivanje ekonomske saradnje nije moguće bez paralelnog produbljivanja političke saradnje.
U svakom slučaju, ostaje da se vidi šta će novi prestolonaslednik doneti Saudijskoj Arabiji i kakve će biti njegova spoljna politika.
Pristalice mladog princa vide kao „spasioca države“ i ključnog reformatora. Zagovornik je modernizacije zemlje, a jedan od prioritetnih zadataka mu je smanjivanje zavisnosti saudijske ekonomije od nafte.
Zapadni mediji ga opisuju kao „najopasnijeg čoveka na Bliskom istoku“. Kritičari ga optužuju da je nagomilao silno bogatstvo, ali kažu da „nije novac ono što ga pokreće, već moć“.
Govori se da upravo on drži u rukama sve poluge vlasti. Protivnici ga opisuju i kao ambicioznog, impulsivnog, nepredvidivog i oportunistu. Nemačka obaveštajna služba ga je svojevremeno opisala kao „političkog kockara“, koji destabilizuje arapski svet.
Sa samo 29 godina postao je najmlađi ministar odbrane na svetu i svoju zemlju je gurnuo u brutalan rat sa Jemenom. U lošim je odnosima sa Iranom, a smatra se da je on bio i glavni inicijator blokade Katara.
Pojedini Zapadni analitičari ocenjuju da je upravo novi princ odgovoran za promenu kursa ranije uzdržane vojne politike Saudijske Arabije, a da mu je „vetar u leđa“ dala podrška iz Vašingtona.
Donaldu Trampu je nedavno u Rijadu priređen kraljevski doček, a takođe je dogovorena i prodaja američkog oružja vrednog skoro 110 milijardi dolara tom kraljevstvu. Ovaj paket odbrambene opreme i usluga, kako je navela Bela kuća, predstavlja podršku dugoročnoj bezbednosti Saudijske Arabije i Zalivskog regiona u svetlu iranskih pretnji.
