Zamenik saudijskog prestolonaslednika tridesetogodišnji princ Muhamed bin Salman predstavio je plan razvoja privrede zasnovan na uslugama i povećanju izvoza proizvoda koji nisu bazirani na nafti. Do 2030. godine udeo usluga i izvoza proizvoda koji nisu bazirani na nafti trebalo bi da poraste sa 16 odsto, koliko iznosi danas, na 50 odsto.
Brojevi govore zašto menjati strukturu ekonomije
Princ bin Salman dodao je da već do 2020. godine njegova zemlja više neće zavisiti od izvoza nafte. U vreme naftnog „buma“, između 2003. i 2013. godine, dokazane naftne rezerve od 267 milijardi barela i potencijalne rezerve od 900 miliona barela značile su nešto. Saudijska ekonomija postala je 19. najjača ekonomija sveta, BDP je udvostručen, a 1,7 miliona ljudi našlo je posao.
Međutim, otkako su cene nafte naglo počele da padaju, saudijska ekonomija našla se u teškoj krizi. Saudijska država suočava se sa problemom nedostatka novca. Deficit u prošloj godini iznosio je 98 milijardi dolara, a očekivanja su da ove godine bude nešto manji, 87 milijardi. U tu sumu nisu uračunati troškovi saudijske vojne intervencije u Jemenu, tako da može da se očekuje da ovogodišnji deficit bude i veći od prošlogodišnjeg. I devizne rezerve su smanjene sa 746 milijardi, koliko su iznosile 2014, na 616 milijardi ove godine.
Ti brojevi jasno ukazuju zašto su saudijske vlasti zainteresovane, ako ne i pritisnute potrebom, da promene strukturu svoje ekonomije, posao koji su susedne zalivske zemlje, poput Kuvajta ili Ujedinjenih Arapskih Emirata uradile znatno ranije.
Više prava za žene
U najkraćem, „Vizija 2030“ obuhvata širok raspon društveno-ekonomskih reformi: prodaju deonica najveće svetske naftne kompanije „Aramko“, koja je do sada bila u državnim rukama, stvaranje najvećeg svetskog državnog investicionog fonda, razvoj industrije širokog opsega, od rudarstva do vojne industrije, ali i više radnih mesta za žene.
Ženska prava su kamen spoticanja saudijskog društva i pitanje je kako će konzervativna vahabistička ulema gledati na dozvoljavanje ženama da voze ukoliko su zaposlene. Dosadašnji napori saudijskih vlasti, većinom neiskreni i efemerni, da žene dobiju veća prava i da više participiraju u radnoj snazi, nisu urodili plodom. Pitanje je kako će se to postići do 2030. godine.
Princ Bin Salman očekuje da će prodaja pet odsto deonica državne naftne kompanije „Aramko“ doneti prihod od dva biliona dolara i da će ta kompanija postati „globalni industrijski konglomerat“. Od prihoda od prodaje deonica biće formiran investicioni fond, čiji će se prihodi koristiti za razvoj nenaftnih privrednih sektora, kao što su obnovljivi izvori energije i naoružanje. Saudijska kraljevina ima treći najveći vojni budžet na svetu, a na kupovinu domaćeg naoružanja troši svega dva odsto prihoda. Planom je predviđeno da se na domaću kupovinu naoružanja do 2030. godine troši 50 odsto prihoda.
U nadi da će više novca ostajati u zemlji, saudijske vlasti obećale su odobravanje stalnog boravka, „zelene karte“, velikom broju stranaca koji rade u Saudijskoj Arabiji, ali koji po sada važećim zakonima nemaju stalnu dozvolu boravka i ne mogu da ulažu zarađeni novac u zemlju.
Saudijska Arabija kao Sovjetski Savez
U zapadnim medijima, saudijski plan je odjeknuo kao senzacija, s obzirom da se pustinjska kraljevina do sada opirala bilo kakvim političkim i ekonomskim reformama. Za analitičare časopisa „Ekonomist“, saudijski plan je hrabar, ali neostvariv ukoliko se kraljevina ne otvori za trgovinu i strane investicije i ne poštuje međunarodne kodekse ponašanja, kao što su više transparentnosti i sekularnih zakona kojima se već decenijama opire konzervativna ulema.
„Napeti odnosi sa Iranom i oduševljenje ratom u Jemenu dodatak su potencijalnoj geopolitičkoj nestabilnosti sa kojom se potencijalni investitori suočavaju. Međutim, napravljen je korak u dobrom smeru, uz obećanje ’zelene karte‘ — stalnog boravka strancima“, kažu analitičari „Ekonomista“.
Profesor njujorškog Univerziteta Kolumbija Stiven Šestanovič poredi Saudijsku Arabiju sa Sovjetskim Savezom, koji se krajem osamdesetih godina takođe suočavao sa teškom privrednom krizom zbog naglog pada cena nafte na svetskom tržištu.
To poređenje veoma je važno za saudijske vladare, smatra Šestanovič, jer su paralele između Saudijske Arabije i bivšeg SSSR-a, kako kaže, zastrašujuće.
„Samo razmislite: njihova (saudijska, prim aut.) ekonomija je neefikasna i nediversifikovana, bazirana na iracionalnim cenama i ogromnim subvencijama. Nema moderan poreski sistem, novac kruži kojekuda, u sovjetskom stilu, na osnovu insajderskih veza. Nema mehanizama ozbiljnog političkog predstavljanja, a posle godina upravljanja starih, mlađe generacije žele da preuzmu državu. Rastuće etničke podele i ogroman udeo vojske u ekonomiji samo zaokružuju sliku. Na sve to dodajte oštar pad izvoza. Ne čudi, dakle, što su ljudi zabrinuti za sistemski neuspeh“, objašnjava Šestanovič.
Gerontokratija (vladavina starih) i zavisnost od nafte jesu najveće prepreke za sprovođenje reformi takvog obima kakav je planiran u Saudijskoj Arabiji. Pokušaji da se prekine nezdrava zavisnost od nafte do sada su nailazili na neodobravanje. Međutim, uslovi u kojima su cene nafte drastično niske, a nezaposlenost je dostigla 11,6 odsto, trebalo bi da budu dovoljan motiv da saudijske vlasti krenu u sveobuhvatne reforme dok ne bude prekasno.
