Pad cena nafte nije doneo nikakvo olakšanje običnom stanovništvu u Indiji, tačnije vlasti su već treći put tokom poslednja dva meseca povećale akcize na proizvodnju benzina. Slična situacija, mada možda ne tako izražena, može se konstatovati i u drugim državama: cene nafte padaju, ali naftni derivati poskupljuju. Ta, na prvi pogled „nepoštena“ pojava, zapravo je opravdana mnogim razlozima.
Činjenica da litar sirove nafte u Indiji košta oko 12, dok litar mineralne vode košta oko 15 rupija, nije zapravo merodavna, odnosno poređenje nije sasvim na mestu, smatra profesor Aman Agarval, direktor Instituta finansija Indije.
„Mora se razumeti da se ovde radi o cenama sirove nafte na svetskom tržištu, ali to nije cena koja se zapravo tiče potrošača. Cena prerađene nafte iznosi između 55 i 60 rupija, što to poređenje donekle čini nekorektnim“, smatra Agarval.
Dakle, sirova nafta čija cena pada na svetskom tržištu, nije gotovi proizvod. Ta nafta izvađena iz zemlje, biva poslata na dalju preradu koja nije jeftina. Na primer, u Rusiji crpljenje jednog barela nafte iz zemlje košta oko šest dolara po barelu, a toliko otprilike košta i njen transport. Uz to, postoji i porez na izvoz nafte, što na kraju dovodi do toga da je čista zarada od jednog barela svega negde oko 25 odsto od njene tržišne vrednosti.
Sa druge strane, države koje nisu toliko bogate naftom, kao što je na primer slučaj sa Indijom, sada su u još nepovoljnijoj situaciji, govori predstavnik indijskog poslovnog saveta organizacije BRIKS, ekspert u oblasti energetike Narendra Tanedža.
„Indijski energetski gigant ONGC plaća 37 dolara za samo crpljenje jednog barela nafte u mestu Bombaj Haj — najvećem naftnom nalazištu u Indiji. Pitanje je da li, ako nafta pojeftinjuje, tako niska cena može da se održi dugo? Ta okolnost može da dovede do globalno nestabilne situacije posebno imajući u vidu da u državama proizvođačima nafte polako može početi ekonomska, socijalna, pa i politička kriza. Sa jedne strane, može se učiniti da su niske cene nafte nešto dobro, ali zapravo to udara na ekonomiju zemalja izvoznica“, kaže Tanedža i zaključuje da će se, ako cene budu ostale niže od 40 dolara za barel, to loše odraziti na ukupnu svetsku ekonomiju.
Mora se reći i to da, ako bi država na taj veliki pad cene još i snižavala cenu naftnih derivata, onda naftne kompanije uskoro uopšte ne bi imale od čega da održavaju proizvodni proces odnosno crpljenje nove nafte, što bi dovelo do velike svetske krize. Uz to, trebalo bi uzeti u obzir da je Rusija jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika nafte, a spisak tih država nije tako dugačak.
