Dušan Vasiljević, ekspert za strateško planiranje, konsultant za „GIZ Impakt“ projekat, koji se bavi uspostavljanjem preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije na lokalnom i nacionalnom nivou, objašnjava da se cirkularna ekonomija istovremeno javlja u nekoliko oblika, od zelene, preko plave, do ekonomije održivog razvoja i u suštini predstavlja platformu takozvane „četvrte industrijske revolucije“ u kojoj sada živimo.
Ona predstavlja skup najsavremenijih tehnologija koje imaju za cilj da od postojećih ostataka primarne proizvodnje i proizvoda, korišćenjem obnovljivih izvora energije, uz visoko efikasne tehnološke procese sprovede novi ekonomski proces i napravi dodatu vrednost, objašnjava Vasiljević za „Energiju Sputnjika“.
„Kada sprovodimo kružnu ekonomiju to zapravo podrazumeva da napravimo jedan ekonomski proizvod uz minimalne troškove i sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. To je kao kada današnji ručak napravite od ostataka jučerašnje večere, ništa ne bacate, sve iskoristite i to upravo one stvari za koje smo doskora smatrali da su za bacanje, da su otpad, da su đubre. Otpad u cirkularnoj ekonomiji, u kružnoj ekonomiji ima veoma značajan udeo, jer se proizvodnja organizuje od tih postojećih resursa koji su većinom iskorišćeni, a ne od prirodnih kojih ima sve manje“, objašnjava Vasiljević.
Potencijal cirkularne ekonomije je velika šansa za Srbiju, ali su nas mnoge zemlje u okruženju po tom pitanju odavno pretekle, pre svih Slovenija, koja je sledila primer zemalja Srednje Evrope. Kod nas je malo poznato da cirkularna ekonomija ima veze i sa elektronskom upravom, sa takozvanim e–razvojem. Pre svega moramo da shvatimo da u ovom razvoju treba da krenemo od informaciono-komunikacionih tehnologija koje su danas ključni razvojni resurs u savremenom svetu, smatra dr Marijana Vidas Bubanja, redovna profesorka i predsednica Skupštine „Udruženja e–razvoj“.
Te tehnologije su bile osnova na kojoj su kasnije izrasli termini kao što su informaciono društvo i digitalna ekonomija, a njen proizvod zapravo je cirkularna ekonomija, kaže profesorka.
„Te tehnologije su prvo omogućile svetu da radi jeftinije, efikasnije i produktivnije, da snizi troškove.
Posle se na njih gledalo kao na izbor mogućih lakih, brzih inovacija, procesa metoda rada, komunikacionih modela. Sada savremeni svet u tim tehnologijama sagledava posebno njihov zeleni potencijal, mogućnost da preko tih tehnologija štedimo resurse, da ih recikliramo, da ih iskoristimo maksimalno sa ciljem kreiranja novih, dodatnih vrednosti dinamizacije ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta, dakle, jednog opšteg blagostanja stanovnika ove planete“, kaže Vidas Bubanja.
Ona, međutim, dodaje da u praksi ne radimo ono što pišemo na papiru, da nije dovoljno da neprekidno pričamo o nivou svesti o tim temama, jer ona nije na zavidnom nivou. Svest o važnosti te teme najpre treba podići u političkim strukturama koje donose strateške odluke u vezi sa prioritetnim sektorima razvoja, ali istovremeno treba podizati i svest menadžera u firmama koji svoja preduzeća na mikro nivou treba da organizuju tako da poštuju pravila zelene cirkularne ekonomije, zaključuje profesorka Vidas Bubanja.
Emisiju „Energija Sputnjika“ koja govori o četvrtoj industrijskoj revoluciji možete poslušati na našem sajtu u rubrici „Radio“.
