Zemljina lopta
Metoda koju koriste naučnici iz „Global futprint netvork“, grupe ekologa u američkom gradu Oklandu, meri obnovljive resurse planete. Ona omogućava da se precizno izračuna dan u godini od kojeg Zemlja više neće moći da obnavlja resurse koje je upotrebio čovek i kada će ljudi početi da uništavaju svoju životnu sredinu.
Sve ranije i ranije
Ove godine ta „tačka bez povratka“ pada 2. avgusta. Na taj način, ove godine ljudi će upotrebiti sve obnovljive izvore na Zemlji šest dana ranije nego 2016. Još jasnije se negativan trend vidi u poređenju sa osamdesetim godinama 20. veka.
Ako je 1987. „granica održivosti“ bila 19. decembra, kasnije se ona dosledno i zastrašujuće kretala od kraja godine do sredine. Tako je 2011. godine čovečanstvo progutalo sve obnovljive izvore do 27. septembra. A sada je to došlo do početka avgusta.
Zbog toga upravo 2. avgusta veliki broj ekoloških organizacija u Nemačkoj namerava da održi zajedničku akciju ispred Brandenburške kapije u Berlinu. Cilj akcije je podsećanje da čovečanstvo troši više drva, biljaka, hrane, ribe i ostalog nego što vode, šume i polja mogu da obnove sami.
„Planeta nije internet prodavnica sa beskrajnim zalihama robe. Supermarket pod nazivom ’Zemlja‘ je ispražnjen“, upozorava Kristof Rotgers iz omladinskog udruženja ekologa. „Sve što iskoristimo ove godine posle 2. avgusta, ukradeno je od budućih generacija. Zadatak političara je da ne dozvole da se to dogodi“.
1,7 planete Zemlje
Sa rastom svetske populacije raste i potrošnja ugljovodonika, prehrambenih proizvoda i vode. Naučnici su matematički izračunali da je za zadovoljenje zahteva današnjeg čovečanstva potrebno 1,7 planete Zemlje. „Ako se ne zaustavimo, do 2030. biće potrebne dve planete, do 2050. godine čak tri“, upozorava Jirgen Kirš iz nemačkog ogranka „Grinpisa“.
Prema proračunima naučnika, više od 80 odsto svetske populacije živi u zemljama sa nepovoljnim ekološkim uslovima. Nemačka, iako nije u toj grupi, ne predstavlja ni model za potrošnju resursa: da čitavo čovečanstvo troši resurse na nivou stanovnika Nemačke, već bi nam bilo potrebno 3,2 planete za ispunjavanje naših zahteva.
„Granica održivosti“ za jednu Nemačku došla bi ove godine 24. aprila. Razlog za ovakvo stanje stvari je u velikim površinama potrebnim za rast stočne hrane za proizvodnju mesa, kao i u velikim količinama emisije ugljendioksida.
„Jednostavno ćemo nestati“
Pri tome emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte predstavlja najveći deo, do 60 odsto, od ukupnog negativnog uticaja na životnu sredinu. „A ako uspemo da smanjimo ove emisije bar za polovinu, mogli bismo da pomerimo ’granicu održivosti‘ odmah tri meseca unazad“, kaže Matis Vakernagel iz „Global futprint netvorka“.
Osnovni primaoci žalbi ekologa su vlade. Ali i svaka osoba može da dâ mali doprinos racionalnije korišćenje resursa planete. U intervjuu za novinsku agenciju KNA, Andreas Šmit, predstavnik ekološke inicijative katoličke crkve Nemačke, istakao je da „svaki čovek može da doprinese tome da ’granica održivosti‘ ne bude negde u leto, već bliže kraju godine“.
Dovoljne su čak i male stvari: ne treba svaki dan jesti meso, treba kupovati organske proizvode, navodi Šmit. „Shvatam da su takvi proizvodi skuplji od običnih. Ali kada vidim da je motorno ulje skuplje od običnog biljnog ulja, shvatam da u životu postoje druge oblasti osim hrane gde može da se ekonomiše“, ističe predstavnik crkve. U suprotnom, ističe on, izgleda da nas čeka tužna sudbina: „Svi ćemo jednostavno nestati“.
