Nije prošlo dugo od kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da se njegova zemlja povuče iz Pariskog sporazuma o klimi, a zvaničnici EU uputili su mu odgovor. Odbili su njegov predlog o pregovorima o novom, kako je rekao, manje ambicioznom sporazumu i odlučili su da zaobiđu Belu kuću.
Od sada će EU, umesto sa Trampovom administracijom, pregovarati sa američkim poslovnim liderima i guvernerima američkih saveznih država. Takvu odluku Brisel obrazlaže tvrdnjom da su mnoge američke kompanije i savezne države već implementirale odredbe Pariskog sporazuma.
Nijedna dosadašnja Trampova odluka nije izazvala toliki odijum svetske i američke javnosti kao što je odluka o povlačenju iz Pariskog sporazuma. Trampova odluka ima više dimenzija: političku, jer predstavlja poruku da Amerika više neće ispunjavati međunarodne obaveze koje je preuzela; etičku, jer predstavlja grubo kršenje ekoloških normi i, na kraju, može da dovede do porasta globalne temperature. Svetska meteorološka organizacija saopštila je da, prema najgorem scenariju, američko povlačenje iz Sporazuma može da poveća globalnu temperaturu za 0,3 stepena.
Pre dve godine, oko 200 zemalja saglasilo se u Parizu da suzbiju emisiju gasova koji proizvode efekat staklene bašte, kako bi se sprečio rast temperature za 2 stepena u odnosu na predindustrijsku eru.
Mnogi američki političari, guverneri saveznih država i gradonačelnici vodećih gradova saglasni su sa odlukom EU, jer su već primenili mnoge odredbe Pariskog sporazuma.
Među prvima se, u video-poruci svom stranačkom kolegi, oglasio bivši guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, koji je u kratkom govoru objasnio da su za vreme njegovog mandata primenjene odredbe Pariskog sporazuma i da je to dovelo do ekonomskog napretka te države.
Gradonačelnik Pitsburga, nekada velikog industrijskog centra u Pensilvaniji, oko koga su bile grupisane najveće američke železare, Bil Peduto izjavio je da je izabran da zastupa interese građana Pitsburga, a ne Pariza.
Pitsburg će ostati uz ostatak sveta i slediće odredbe Pariskog sporazuma, napisao je on na svom nalogu na Tviteru.
„Kao gradonačelnik Pitsburga, uveravam vas da ćemo slediti smernice Pariskog sporazuma zbog naših građana, ekonomije i budućnosti“, napisao je Peduto.
Protiv Trampove odluke ustali su i predstavnici moćne američke biznis zajednice, među prvima čelnik korporacije „Tesla“ Ilon Mask, kao i Robert Ajger, koji se nalazi na čelu kompanije „Dizni“. Njih dvojica su, u znak protesta zbog Trampove odluke, podneli ostavke u savetodavnom biznis telu koje je Tramp nedavno osnovao.
Sličnog je mišljenja i Džejmi Dajmon, predsednik i izvršni direktor moćne „Dej Pi Morgan Čejs banke“. Dajmon, Mask, Ajger i još 30 biznismena poslali su Trampu pismo koje počinje rečima:
„Pišemo ovo pismo kako bismo izrazili snažnu podršku ostanku Amerike u Pariskom sporazumu o klimi.“
Svoje snažno neslaganje sa Trampovom odlukom izrazile su i kompanije poput „Majkrosofta“, „Forda“, „Epla“ i „Fejsbuka“.
Sa druge strane, svetski lideri optužuju Trampa da ne poštuje međunarodne obaveze koje su njegovi prethodnici prihvatili, jer Amerika ne može da se povuče iz Pariskog sporazuma pre 3. novembra 2020, dana kada se održavaju sledeći predsednički izbori.
Prema odredbama člana 28 Pariskog sporazuma stoji da neka zemlja može da se povuče iz njega tri godine pošto je stupio na snagu (4. novembar 2016.), a povlačenje stupa na snagu godinu dana po donetoj odluci.
„Borba protiv klimatskih promena ne može da zavisi od izbora u nekoj zemlji. Kada zemlja potpiše međunarodni sporazum, ona mora da ispunjava njegove odredbe. Biće novih administracija. Prilično sam siguran da predsednik Tramp nije čitao odredbe ugovora. Tu nema ničega o čemu bi moglo da se ponovo pregovara“, bio je odsečan evropski komesar za klimatsku akciju Migel Arias Kanjete.
Iako su ga napustili glavni igrači američke biznis scene i mnogi saveznici, Britanija, Japan i Kanada, tradicionalni oslonci američke spoljne politike, nisu se pridružili svetskim liderima u oštroj kritici Trampovog poteza.
Britanska premijerka Tereza Mej oštro je kritikovana što se nije pridružila svetskim liderima u kritici Trampa, ali liderka najmoćnije evropske zemlje, nemačka kancelarka Angela Merkel odlučno stoji uz Pariski sporazum, iako su se pojavile glasine da predstavnici nemačke auto-industrije traže preispitivanje Pariskog sporazuma kako bi ostali konkurentni u odnosu na američku auto-industriju.
Nemačka ne beži od ciljeva postavljenih Pariskim ugovorom, rekla je Merkelova na konferenciji za novinare u Berlinu.
„Put je, uverena sam, trnovit, ali uverena sam u činjenicu da se ne možemo vratiti unazad“, poručila je nemačka kancelarka.
