On smatra da je osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine izuzetno važna politička odluka, jer je država konačno shvatila da ulaganje u životnu sredinu nije trošak, već investicija.
„Postoje firme za koja lično znam da nisu pristale da dođu i ulažu ovde, jer Srbija nije rešila ključna ekološka pitanja“, kaže ministar i dodaje da je prvi zadatak njegovog tima da uvede u red firme koje zagađuju Srbiju.
„Snažno ću se potruditi da inspekcija koja postoji na svim nivoima vlasti, a naročito Inspekcija za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu, bude mnogo agilnija, brojnija, bolje opremljena. Da se ljudi nauče metodama i postupcima. Moramo puno da uložimo u inspekciju, da bi njen rad dao efekat. Moj tim i ja ćemo insistirati na onome što sam uspeo u Beogradu, nije stvar u tome da samo nekoga kaznite za nešto što je uradio, standardi su poznati, zakon ih je propisao, moramo da krenemo od dobronamernih saveta ljudima koji nisu ni svesni šta rade“, kaže ministar Trivan.
On podseća da je u Beogradu 2009. godine kao sekretar za zaštitu životne sredine uveo pravilo da prvi i drugi dolazak inspekcije nije kažnjavajući, kako bi ljudi znali šta da čine. Ta praksa je dala rezultate i sada će se primenjivati u celoj Srbiji.
Pored inspekcije, dugo ključno pitanje za novo Ministarstvo su projekti. Da nam u ovom trenutku neko pokloni 500 miliona evra za fabriku za prečišćavanje vode ne bi mogli da ih prihvatimo, jer nemamo projekat, objašnjava Trivan. Treći segment delovanja, odnosno ulaganja u budućnost, jeste privatno–javno partnerstvo. Najbolji primer je slučaj deponije u Vinči, objašnjava Goran Trivan.
„Resurs ostaje u vlasništvu Beograda, ’Gradska čistoća‘ nastavlja da postoji, imate privatnog partnera koga ste izabrali pod određenim uslovima na određeni broj godina, on mora da uloži 300 do 400 miliona evra u 20 ili 30 godina. Treba dati ljudima da imaju svoj interes u tom poslu, ali treba i visoko postaviti lestvicu ekoloških standarda, a mi smo je u Beogradu postavili najviše moguće.“
Stručnjaci kažu da bi Srbija, s obzirom na resurse koje ima, pametnim ulaganjem mogla da postane lider u zaštiti životne sredine u ovom delu sveta. Na tu temu ministar je nedavno razgovarao sa predstavnicima Ruske Federacije i dogovorio je saradnju, posebno na nivou Beograda i Moskve.
„Bio sam u Moskvi, obišao njihov sekretarijat, departman kako oni kažu, za životnu sredinu. Naša javnost nema predstavu o tome koliko oni rade na tim pitanjima, naši pristupi se razlikuju zbog različite količine resurse kojima raspolažemo. Poznato da je Rusija zemlja sa najvećim resursima na svetu“, podseća sagovornik „Energije Sputnjika“.
On dodaje da je sa Ruskom Federacijom neophodno nastaviti i saradnju u oblasti nauke, te da je ona u potpunom skladu sa našom potrebom da imamo mir u regionu. Ekologija je najbolje sredstvo za tako nešto, jer u njoj nema predrasuda, kaže Trivan.
On je u emisiji „Energija Sputnjika“ govorio i o inicijativi Vlade Srbije da se mladim bračnim parovima dodeli zemljište kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom. Ekologija je poluga razvoja, odlaze novi mladi ljudi koji to veoma dobro razumeju.
„Srbija spada u jedno od 40 najbogatijih područja na planeti, najbogatijih biodiverzitetom. Ako to ne umemo da sačuvamo onda je sve propalo. Ali nećemo dozvoliti da to propadne. U potpunosti sam optimista da mi to možemo da uradimo“, kategoričan je ministar.
Pročitajte još:
Sprema se rat za vodu — Srbija na putu kapitulacije
