Neumorna težnja NATO alijanse da se po svaku cenu dočepa svake države na svetu ne može a da ne izazove sumnju da ova vojna organizacija ima i nek više ciljeve. Ako sagledamo činjenice da je NATO rasprostranjen na 29 država čija se ukupna teritorija prostire na više od 10.000.000 kvadratnih metara samo u Evropi — što kopnene što vodene površine, ne računajući teritoriju Amerike i druge kontinente — očito je da daleko premašuje granice svake suverene države na svetu.
Ekonomija ove vojne organizacije ima stalni budžet od oko 1,29 milijardi evra (1,4 milijarde dolara), koji se koristi za finansiranje vojnih operacija i strateških komandnih centara NATO-a za obuku i istraživanje. Alijansa takođe ima civilni budžet od 234,4 miliona evra (252 miliona dolara), koji se uglavnom koristi za finansiranje štaba NATO-a u Belgiji (centrala) i njenih administracija. NATO pod svojom komandom ima više od 120.000 vojnika koji su raspoređeni u više od 74 države u svetu.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane SAD, koji je i najveći platiša NATO-a, u vojnim bazama ima najviše američkih vojnika. Ne treba da podsećamo da su sve članice NATO-a svoju vojsku i teritoriju stavile i pod komandu NATO-a.
Ako sve ovo uzmemo u obzir, nameće se pitanje da li NATO u stvari postaje neka vrsta „virtuelne“ naddržave.
Sa pravnog aspekta gledano, državom se smatra sistem ljudi i funkcija koji stvaraju pravila obaveznog ponašanja, a njihovu primenu obezbeđuju prinudnom snagom kojom raspolažu. Elementi države su: vlast, teritorija i stanovništvo. Tu treba dodati kulturu i identitet. Takođe državu čine i njen vazdušni, priobalni, podzemni i vodeni prostor, ako ga ima.
Profesor geopolitike Srđan Perišić sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, nabrajajući svih pet elementa koji jednu državu čini državom, kaže da NATO ima jednu od glavnih elementa državnosti — teritorije.
„Na tim teritorijama na kojima je NATO, naravno, postoji određena vlast, ali vlast koja nije koncentrisana direktno u NATO-u, nego je koncentrisana u elitističkim krugovima Zapada. Dakle, taj zapadni neoliberalni establišment u zapadnim zemljama — raspoređen u raznim klubovima i polutajnim organizacijama jeste vlast NATO-a. Međutim, iako nema sve elemente države, on jeste i može se nazvati virtualnom državom jer ima jednu bitnu odliku države, a to je teritorija. I NATO se isključivo bori da tu teritoriju širi. Zašto? Zato što je teritorija u osnovi politike. Ne postoji politika u svetu koja nije na nekoj teritoriji“, objašnjava naš sagovornik.
On ističe da je zadatak zapadnih teoretičara koji promovišu NATO da što više teritorije zauzmu, posebno na prostoru Evroazije gde se svetska politika i vodi.
„Pokrivanjem celokupne teritorije Evroazije može da se ostvariti davnašnji san idejnih osnivača NATO-a — Britanaca i Amerikanaca, a to je da ako Zapad želi da ostane ekonomski, kulturno i politički dominantan u svetu, mora da kontroliše taj prostor. I zato je suština priča u teritoriji, u toj virtualnoj državi koja nastoji da proguta sve narode i druge države“, ističe naš sagovornik. Perišić kaže da NATO ne zanima nikakvo širenje demokratije i podseća da su u svoj sastav primili samo zbog teritorije i države koje poput Crne Gore i Albanije, za koje kaže da je opštepoznato da su države koje imaju veze sa mafijama u Evropi.
Razlika između Hitlerove vizije države i vizije NATO-a je, navodi profesor, samo u tome što je prvi bio rasista, što ovima drugima ne može da se pripiše. Međutim, smatra, i jedna i druga ideologija u svojoj osnovi ima osvajanje teritorije.
