Može li Kosovo da postane članica NATO-a? Može, ako se promeni Kumanovski sporazum, Rezolucija 12 44 i ako Srbi u kosovskom parlamentu podignu ruku za formiranje vojske Kosova.
Dakle, priča o razlozima zbog kojih je Kosovo moralo da dobije nezavisnost nije nikakva priča o ljudskim pravima, već o izgleda davno zacrtanim namerama Amerike da na Balkanu ima sigurno vojno gnezdo.
Da je to tačno, potvrda je stigla nedavno direktno od američkog Kongresa, koji je doneo odluku da od administracije SAD zatraži postavljanje temelja za pridruživanje Kosova NATO programu Partnerstvo za mir.
Analitičari ovaj potez tumače i kao pokušaj američke administracije da uključivanjem Kosova u Partnerstvo za mir strateški obuhvate ceo region Zapadnog Balkana — osim Srbije — što bi bio dobar manevar da na kraju i sama Srbija bude naterana da se priključi Alijansi.
Sadašnji kosovski predsednik Hašim Tači je još prošle godine posle posete Sjedinjenim Državama došao sa porukom da je Vašington dao zeleno svetlo da počne sa pripremama za formiranje vojske Kosova, koja bi delovala u okviru NATO-a.
Posle najnovijih vesti iz Vašingtona, Tačiju je ostalo samo da likuje, jer sada mu ništa ne stoji na putu da od Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) napravi kosovske oružane snage. Kosovo je, podsećamo, još uvek protektorat UN i po međunarodnom pravu deo Republike Srbije.
Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti UN da 10. juna 1999. godine usvoji Rezoluciju 1244, na osnovu koje se na Kosovu i danas nalaze snage NATO-a (Kfor), a koja predviđa da nijedna druga vojska tamo ne može biti prisutna.
To znači da, ako bi Kosovo oformilo svoju vojsku koja bi, kako je objasnio Tači, radila i delovala u okviru NATO-a, ova vojna alijansa bi imala, formalno gledano, paralelne snage na terenu.
Jedne pod okriljem Rezolucije 12 44 — legalne (Kfor), i druge, u okviru vojske Kosova pod direktnim okriljem NATO-a — dakle, nelegalne. Ovo drugo je moguće samo ako se grubo zanemari Rezolucija 12 44.
Ako se ovo desi, Kosovo će postati još jedan presedan — prva NATO država i to na Balkanu.
Kako Kosovo može da dobije vojsku, a da zaobiđe Rezoluciju 12 44 i sva postojeća dokumenta?
Prva misao bi bila da ne može jer bi sve trebalo da se odvija preko Kfora. Ali ako bi po formiranju vojske Kosova počeo proces prenošenja ovlašćenja sa Kfora na nove snage, tome bi morala da prethodi izmena vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, na kome počiva Rezolucija 12 44 SB UN.
Dakle, ovo bi značilo donošenje nove Rezolucije u SB UN o Kosovu, čime bi postojeća prestala da važi. S obzirom da je za sada tako nešto neizvodljivo — zbog stava Rusije, pa i Kine — Amerika i Priština imaju i plan „B“, koji je za sada verovatniji.
Naime, ako žele da zaobiđu rasprave u UN i sve dokumente potpisane 1999. godine vezane za Kosovo, jednostavno će pribeći „malom lukavstvu“ — promeni imena Kosovskih bezbednosnih snaga, koje već funkcionišu u okviru Kfora (čitaj NATO-a) u Kosovske oružane snage.
Tom prečicom su se poslužili i za formiranje Kosovskog zaštitnog korupsa, iz koga su nastale Kosovske bezbednosne snage, a sve to na osnovu Uredbe UN iz 2000. godine. Srbija je to tada previdela — ili prećutala.
Ali počnimo redom: Stejt department je 1997. stavio OVK na listu terorističkih organizacija, da bi je već sledeće godine uklonio sa tog spiska, a NATO počeo da pruža nesebičnu podršku tadašnjoj kosovskoj gerili.
Po okončanju agresije NATO-a na SRJ i Kumanovskog sporazuma, Rezolucija 12 44 predvidela je demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Za demilitarizaciju je bio nadležan Kfor, tačnije, Unmik i NATO, koji su 1999. godine utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK u gorepomenute organizacije.
Da bi stvari išle lakše, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) formalno je preuzela centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus (KZK), a februara iste godine započet je program IOM obuke članova OVK za prijem u KZK.
Tada je demilitarizovano (penzionisano) blizu 25.800 boraca OVK. Godine 2000. je rečeno da je namena KZK reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća i pomaganje Unmiku i Kforu. U tenutku formiranja, KZK je imao 3.000 redovnih pripadnika i 2.000 rezervista. Inače, Ustav Kosova, koji je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija iz 2007, takođe je predvideo formiranje Bezbednosnih snaga koje bi sada trebalo da postanu vojska Kosova.
Godine 2008. KZK je odlukom Vlade Kosova raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN posvećenu ovom pitanju.
Ta sednica nikada nije održana. Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009. osnovane su KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.
Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga od 2009. do sada je potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom, a bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom.
KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om.
Kontingenti KBS-a obučavali su se u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontingente KBS-a su podučavale Nacionalna garda Ajove i vojska Turske. Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu.
Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za četiri miliona evra. Ustavni sud Kosova je, u međuvremenu, dao ocenu — nema prepreka za izmene članova kosovskog Ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju kosovske vojske OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici.
Za ustavne promene je inače neophodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Ako bi sve išlo po zakonu, od srpskih poslanika zavisiće odluka o tome da li će biti formirana prava vojska Kosova, ili će se ona roditi u okviru postojećih trupa NATO-a na Kosovu.
