Naravno da nije sve toliko „ružičasto“ i bilo bi besmisleno negirati da su restriktivne mere naškodile svima, između ostalog i Rusiji. Ali činjenica je da su sankcije na neki način podstakle Rusiju da se okrene sebi.
Prošle nedelje se navršilo tri godine otkako je Moskva, reagujući na sankcije, zabranila uvoz prehrambenih proizvoda iz EU, Kanade, SAD i drugih zapadnih zemalja. Rezultat toga je da se prisustvo stranih prehrambenih proizvoda na ruskom tržištu dvostruko smanjilo, a istovremeno je Rusija pokrenula strategiju zamene uvoznih proizvoda domaćim.
Prema podacima Ruskog zavoda za statistiku (Rosstat), rezultati 2016. godine su sledeći: domaće kompanije su povećale proizvodnju govedine za 16 posto, svinjetine za 30 posto, zamrznutog povrća takođe za 30 posto, sira za 20 posto.
Kontrasankcije su podstakle razvoj ruske poljoprivrede, kaže za Sputnjik Dmitrij Vostrikov, izvršni direktor Zajednice proizvođača i dobavljača prehrambenih proizvoda „Rusprodsojuz“.
„Država je hitno implementirala program izdvajanja kredita za izgradnju kompleksa staklenih bašti, i sada su tri četvrtine svih krastavaca na ruskom tržištu ruskog porekla, kao i 50 odsto paradajza. Kada je reč o mlečnim proizvodima, 80 odsto je proizvedeno u Rusiji, a ako uračunamo i artikle koje dobijamo od beloruske braće, ispada da mi zadovoljavamo 96 odsto naših potreba u ovoj vrsti proizvoda. Kada je reč o živini i svinjetini, Rusija je skoro potpuno nezavisna od uvoza. I sada postaje sve aktuelnije pitanje plasiranja ruskih proizvoda na druga tržišta, na primer kinesko“, objašnjava Vostrikov.
Istovremeno, zahvaljujući kontrasankcijama, na rusko tržište su izašle nove zemlje, koje su ranije možda bile nepoznati većini građana Rusije, poput Benina.
Sveto mesto prazno ne biva: umesto španskih pomorandži, u prodavnicama su se pojavile narandže iz Argentine, umesto gambora iz Kanade — gambori iz Nikaragve, umesto norveške ribe — riba sa Grenlanda, i tako dalje.
I dok, prema podacima ruskog Ministarstva ekonomskog razvoja, EU zbog „sankcionog rata“ gubi oko 50 milijardi evra godišnje (0,4 posto ukupnog BDP-a), kao i uvek, profitira mudra i neutralna Švajcarska, koja je dvostruko povećala izvoz sira u Rusiju.
Šansu su dobile i zemlje ZND: kada je reč o pojedinim mlečnim proizvodima, Kazahstan je povećao izvoz u Rusiju čak 26 puta.
Pavel Salin sa moskovskog Finansijskog univerziteta kaže za Sputnjik da je ruski odgovor bio potpuno neočekivan za zapadne partnere.
„Oni nisu očekivali kontramere, jer su smatrali da su ruske elite suviše prozapadno orijentisane i da će proceniti da bi uvođenje ovakvih mera bilo veoma rizično za rusku ekonomiju i privredu. Istina je da je na početku, odmah nakon zabrane uvoza stranih proizvoda, ruski potrošač izgubio, i kada je reč o kvalitetu hrane, i kada je reč o ceni, ali za oko godinu dana ruska privreda se prilagodila novim uslovima. Ono što je važno jeste da se sve više mladih Rusa bavi ovim biznisom, pokrene startap u prehrambenoj industriji, mada ranije ova sfera nije bila toliko popularna. Razlog leži u tome što su ranije samo veliki igrači mogli da konkurišu zapadnim proizvođačima, koji dobijaju ozbiljne subvencije od svojih vlada. Sada je put otvoren“, pojašnjava Salin.
Jedan od takvih „mladih Rusa“ je ruski IT stručnjak Oleg Sirota, koji je na dan kada je zabranjen uvoz zapadnih proizvoda shvatio da želi da postane proizvođač sira. Sada je Oleg vlasnik mlekare koja proizvodi, između ostalog, „kraljeve sireva“ — parmezan i ementaler.
