„Nauka ima zadatak da nađe rešenje najtežih problema našeg vremena, među kojima su globalno zagrevanje i održivi razvoj. Važno je da se o ovim temama govori na forumu u Sankt Peterburgu, jer su obe ove teme važne za Rusiju“, ističe Valentini.
Ruska priroda je veoma bogata i raznovrsna, a zaštita ekosistema je direktno povezana sa stvaranjem i razvojem tehnologija koje omogućavaju smanjenu emisiju štetnih gasova u atmosferu. Rusija je danas najveći izvoznik žita na svetu, prestigla je Evropu. To je veoma važan pokazatelj, jer se ne sme zaboraviti da je tokom 90-ih godina prošlog veka ona bila jedan od najvećih uvoznika. Dok je u ostatku sveta sve manje plodnih obradivih površina, Rusija ih ima sve više, objašnjava nobelovac.
„Rukovodim radom laboratorije koja se bavi izučavanjem klimatskih promena u Tihookeanskom regionu. Naša laboratorija radi u okviru ruskog Dalekoistočnog federalnog univerziteta u Vladivostoku. Naši proračuni govore da će u Rusiji do 2050. godine biti čak do 40 miliona hektara plodne obradive zemlje“, ističe Rikardo Valentini.
Naš sagovornik smatra da Italija i Rusija imaju šta da nauče jedna od druge i ističe da će ljudima uvek biti neophodno plodno tlo. Rusija ima zemlju, ali uvek razvija samo masovnu proizvodnju. Sa druge strane, Italija i druge evropske zemlje više obraćaju pažnju na kvalitet nego na kvantitet.
„Zato je naš zadatak da nađemo način da proizvodimo kvalitetnu rusku hranu, da otvaramo nove proizvodne linije“, smatra Valentini.
Valentini objašnjava da ta zdrava hrana već postoji u prirodi, po ruskim stepama i šumama. On tu podrazumeva i šumske pečurke i jagodičasto voće. Ali ipak bi trebalo napraviti spoj prirodnih proizvoda sa inovacijama, u skladu sa ruskim tradicijama. Formula bi trebalo da zvuči otprilike ovako: kvalitetna poljoprivreda uz italijanske standarde plus ruska tradicija.
Upravo u cilju realizacije ideja, italijanski nobelovac je zajedno sa kolegama otvorio međunarodnu školu koja se bavi multidisciplinarnim pristupom.
Sagovornik Sputnjika smatra da je Vladivostok važna strateška tačka, jer u dalekoistočnom delu Rusije postoji ono što nedostaje Evropljanima — stvarna veza sa Azijom.
„Mi sarađujemo sa Evropsko-mediteranskim centrom koji se bavi izučavanjem klimatskih promena, kao i sa kineskim, korejskim i japanskim univerzitetima. Nadam se da će Rusija uspeti da napravi taj preko potreban most između Evrope i Azije“, zaključuje Rikardo Valentini.