U gradu Puškino u Podmoskovlju, četrdesetak kilometara od Moskve, na dan Svetog Serafima Sarovskog, kupole Hrama Svetog Nikolaja Čudotvorca i Bogoljupskog hrama sijaju kao tri sunca, u predvečerje dana Svetog Ilije zvona zovu na molitvu…
Pre 18 godina ovde nije bilo ničega. Na mestu gde je danas Hram Svetog Nikolaja Čudotvorca bila je ledina, u Bogoljupskom hramu pekara… Viktor Ivanovič podigao je, uz Božje dopuštenje, svojim novcem i svojim uticajem, svojim radom, borbom, oba hrama.
„Ako Bogu bude ugodno biće ovde i manastir“, kaže Igor Kuzko, jedan od najbližih saradnika Tiriškina.
Viktora Ivanoviča pre mesec dana odlikovao je lično predsednik Rusije Vladimir Putin. Na svečanoj uniformi Tiriškina, pukovnika armije bivšeg SSSR-a uz odlikovanje predsednika Putina stoje i najviša odlikovanja Ruske pravoslavne crkve i odlikovanja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Nastojatelj Hrama Svetog Nikolaja i Bogoljupskog hrama, otac Ion, „Baćuška“, kako ga svi u gradu Puškino zovu, blag je kao avgustovski dan u Podmoskovlju. Blagosilja i Srbe i Ruse koji dođu na poklonjenje. Pokazuje Srbima ikonu Svetog Vasilija Ostroškog, slava mu i milost, koju su u daleko Puškino doneli hodočasnici iz Srbije.
„Ovde sam došao pre 25 godina… Liturgije držao na ledini, pod otvorenim nebom, kraj breza, a da bismo počeli obnovu i gradnju hramova morao sam prvo da nađem mesto gde će vlasti preseliti pekaru iz Crkve… Onda je, slava Bogu, došao Viktor Ivanovič, učinio Bogu ugodno delo, izgradio dva manastira, u slavu Boga, na korist ovom narodu“, kaže otac Ion.
Zvone ponovo zvona sa Bogoljupskog manastira, gde su zvonila i pre 100 godina.
„Na severnoj strani Crkve bila je freska presvete Bogorodice… Godine 1944. odluče vlasti da je prefarbaju, prekreče, to i učine, freska sa likom majke Božije nekoliko dana kasnije pojavi se ispod one farbe… Oni je ponovo prefarbaju, freska se tako pojavi… Pune 34 godine, vlasti su svaki čas farbale fresku i ona se uporno pojavljivala, sve dok je 1977. godine nisu prekrili keramičkim pločicama“, priča otac Ion.
U Crkvi decenijama radila pekara… Jednom, uoči Vaskrsa, pekari su u praznoj Crkvi, u kojoj su umesto ikonostasa stajale pekarske mašine, u čudu slušali liturgijsko pojanje koje je dolazilo odnekud sa nebesa, slušali i nisu verovali…
Poverovali njihovi naslednici… Viktor Ivanovič na mestu gde su se dešavala čuda, teško bolesni bivali isceljeni, a trojica pekara u jednoj noći ugledali živ lik majke Božije, pa od straha završili u hitnoj pomoći, vratio slavu starom Hramu…
„Dobar je naš Baćuška, vole ga ljudi, ponaša se na isti način i prema bogatima i prema bednima. Ima mnogo ljudi u Rusiji koji bi kao i Viktor Ivanovič Tiriškin mogli da grade i pomažu crkve, ali neće… Bog dopustio Viktoru Ivanoviču da to radi“, kaže Igor Kuzko.
Tiriškin je u gradu Puškino podigao i vrtić za 220 mališana na svojoj zemlji i poklonio ga gradu, i biblioteku na 1.636 kvadrata, bezbroj stanova podelio pogorelcima… U Jaroslavkoj oblasti, Viktor Ivanovič, vlasnik građevinske firme u Podmoskovlju, koji je u statut preduzeća stavio obavezu da svaku treću rublju daje u dobrotvorne svrhe, nema crkve koju nije pomogao. Koliko je crkava ozidao, ne zna ni sam.
„Ljudi kažu, mora da Viktor ima neki tajni razlog zašto pomaže crkve. Drugi vele, mora da ima puno grehova na duši pa se sad iskupljuje. Ja nemam vremena da se time bavim ni da im odgovaram. Ništa ne kažem na to što oni pričaju. Ako čovek uzme novac i razdeli ga onima kojima je potreban, kažu — sišao s uma… Ja znam samo da još mnogo posla imam, još mnogo toga moram da stignem da uradim, a malo je snage, malo je novca.. Brinem da neću stići sve da uradim što sam planirao“, kaže Tiriškin.
„U Jaroslavlju jednom je jedan bogoborac predlagao da mi se oduzmu poslovna sposobnost i firma jer mnogo novca dajem crkvama… Predlagali su da upravu nad preduzećem predaju mojoj ženi… Kada su tome što je to predlagao rekli da mi je i žena ista, da i ona pomaže crkvu, rekli su da se firma da ćerki… Kada su rekli da je i ćerka ista, onda su predložili da se moje preduzeće preda državi, jer onaj koji pomaže nije normalan“, kaže Viktor Ivanovič.
„Nije dobro samo pričati o velikoj Rusiji. Mi jesmo veliki, ali treba zasukati rukave i raditi da bi Rusija bila velika. A što se crkava tiče, ne podiže njih čovek, njih podiže sam Bog“, kaže Tiriškin.
Izvor: Iskra, autor teksta Zoran Šaponjić
