Plata je izdašna – između 124.000 i 187.000 dolara godišnje, a kandidat koji pobedi narednih tri do pet godina radiće s vrlo pametnim ljudima, kako se to obično kaže „raketnim naučbicima“. Posebno je zanimljivo to što zapravo nikome neće morati da bude upravnik.
Prema opisu posla upravnik će, između ostalog, raditi na zaštiti Zemlje od moguće invazije vanzemaljaca ili od samih ljudi. On će voditi računa o tome da ljudi ne zagade druge planete tokom svemirskih istraživanja, ali i da se vanzemaljci, koliko god bili jednostavni ili napredni, ne prošire Zemljom.
U čitavom svetu postoji još samo jedno mesto sa sličnim opisom posla – u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA):
Ovu dužnost u NASI trenutno obavlja Ketrin Konli, koja je upravnica od 2014. godine. Za sada nije poznato da li će se ona ponovno prijaviti za posao.
Radno mesto je prvi put otvoreno nakon što je SAD 1967. godine ratifikovao sporazum „Auter spejs triti“. Njime je ispunjen zahtev iz Člana 9. tog dokumenta:
„Države potpisnice sporazuma obavljaće istraživanja svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela, nastojeći da izbegnu njihovu opasnu kontaminaciju kao i neželjene promene u prirodnoj okolini Zemlje koje bi mogle da budu posledica uvođenja vanzemaljskih materijala, pa će, kada to bude neophodno, u skladu s time preduzimati potrebne mere“.
Sastavni deo međunarodnog sporazuma čini stavka prema kojoj bi verovatnost kontaminacije u svemirskim misijama morala da bude manja od 1: 10.000.
Konlijeva je ranije za „Biznis insajder“ izjavila da to nisu ni previše zahtevne ni previše labave mere opreza.
U skladu s ovom obavezom upravnici planetarne zaštite povremeno moraju da posećuju druge svemirske centre kako bi proverili koliko su bezbedni robotizovani roveri, sonde i lenderi koji se šalju na druge planete i mesece.
Trampova misija
Američki predsednik Donald Tramp smanjio je ukupna izdvajanja za NASIN budžet, ali je izrazio odlučnost da se ta agencija više orijentiše na istraživanja letova do drugih planeta, a ne samo Zemlje, naročito na Mars. Jedan od ambiocioznijih projekata koje je odobrio svakako jeste putovanje na Jupiterov Mesec Evropu, na kojoj bi, ispod debele ledene kore, mogao da se nalazi veliki okean u kojem bi moglo da bude života.
Ta misija ne bi trebalo da sleti na površinu Evrope, već bi trebalo da je istraži iz orbite. Međutim, uvek postoji opasnost da se sonda sruši. Posao upravnika jeste da osigura da se to ne dogodi, odnosno da, ako se i dogodi, Mesec ne bude kontaminiran mikroorganizmima sa Zemlje.
S druge strane, pokretne laboratorije na Marsu prikupljaju i analiziraju uzorke tla. Neki od njih s vremenom bi trebalo da stignu u laboratorije na Zemlju. Mada se ne očekuje da će se u njima naći neki živi mikroorganizmi, već pre njihovi mogući fosili, opasnost kontaminacije Zemlje ipak postoji.
Pročitajte još:
