Savezni projekat „Medija gvardija“, zajedno sa studentima Fakulteta za psihologiju Instituta društvenih nauka Ruske akademije nauka, sproveo je istraživanje čiji je cilj sastavljanje „psihološkog portreta internet korisnika u Rusiji“. U okviru istraživanja sprovedena je anketa u kojoj je učestvovalo više od tri hiljade korisnika interneta ruskog dela mreže. Procenat žena među njima je 61,5 odsto, a muškaraca 38,5 odsto. Većina ispitanika su Rusi uzrasta od 14 godina do 21 godine.
Istraživanje je pokazalo da je više od 50 odsto korisnika interneta onlajn skoro čitav dan i čitavu noć. To je zaključak psihologa na osnovu odgovora ispitanika na pitanje: „Kada najčešće idete na društvene mreže?“ Najčešći odgovor bio je verzija „Skoro ceo dan sam onlajn, bez obzira na vreme“.
Napominje se da tri četvrtine ispitanika nisu internet-zavisnici i nalaze se onlajn samo zbog posla. U rizičnoj grupi nalaze se tinejdžeri uzrasta od 14 do 18 godina. Stručnjaci su saopštili kako na zdravlje utiče stalni boravak na internetu.
Psiholog istraživačkog tima Jelisaveta Prokopenko ispričala je kako je izračunat stepen zavisnosti od interneta.
„Ispitanicima je zadato kontrolno pitanje koliko dana zaredom su prošle godine proveli bez upotrebe interneta. Dobijene varijante odgovora podelili smo prema uslovnoj gradaciji. Manje od jednog dana — zavisni od interneta. Od 1 do 3 dana — u rizičnoj grupi. Ako su najmanje četiri ili nedelju dana ljudi provodili mirno bez interneta — to se može smatrati kao norma“, objasnila je ona.
Najrizičniji uzrast su maloletnici od 14 do 18 godina. U rizičnu grupu zavisnika od interneta ulazi skoro svaki drugi srednjoškolac, svaki treći student (od 18godina do 21 godine) i svaki četvrti učenik do 14 godina. U uzrastu od 14 godina zavisnošću od interneta sklone su samo devojčice (13 odsto), koje takođe čine prvu i osnovnu grupu kojima je potrebna rehabilitacija.
Velika većina korisnika interneta ima jedan nalog na društvenim mrežama. Oko 35 odsto ispitanika ima dodatne naloge za komunikaciju isključivo zbog posla.
Internet dijagnoza
Ana Babinjina, psihoterapeut, uverena je da ljudi koji opravdavaju svoj neprekidni boravak na internetu radnim pitanjima nisu iskreni i zapravo su takođe u opasnosti da postanu internet-zavisnici.
„Nedavno mi je klijent rekao: ’Ja radim, a onda opsesivno tražim nešto na internetu‘. Surfovanje internetom je savremena neuroza. Ima mnogo stvari koje odvlače pažnju da biste sve vreme bili onlajn. Gledanje filmova preko interneta takođe je opsesivna potreba“, smatra ona.
Ipak, ona priznaje da je savremena tehnologija odavno postala sastavni deo našeg života i njihova upotreba je neizbežna.
„To je postalo navika, veoma je zgodno. Mi takođe ponekad govorimo našim pacijentima da pogledaju, na primer, kako da se opustite pomoću tehnike Džejkobsona, što je vrlo jednostavna tehnika“, zaključila je ona.
Internet ombudsman Dmitrij Mariničev ne smatra da je aktivno korišćenje interneta psihološka zavisnost i po njegovom mišljenju dalji razvoj društva bez informacionih tehnologija je nemoguć.
„Ne mislim da je to neuroza. Za mene je to samo promena u spoljnom okruženju u kojem živi čovek. To su drugi nivoi komunikacije, drugi psihotip. Buduće generacije će biti još više strukturirane u pogledu informacionih i tehnoloških potencijala. To će biti još složeniji svet, nova era. Telefon i kompjuter, pomoću kojih smo danas navikli da razgovaramo i idemo na internet, počinju da nestaju, a mi ćemo dobiti mogućnost komunikacije kroz bilo koju površinu svakodnevnih predmeta. Ne mislim da je to loše. To je jednostavno drugačije“, smatra ekspert.
Predsednica Asocijacije roditeljskih odbora i zajednica roditelja Olga Letkova, naprotiv, smatra da je internet opasno područje, posebno za decu.
„Odrasli mogu da donose sopstvene odluke. Ali kod dece psiha još nije formirana i ona su sklona svim vrstama zavisnosti. Na internetu ima mnogo nekontrolisanih informacija i informacija koje su veoma štetne za decu. Zbog toga to predstavlja veliki problem“, rekla je ona.
U Državnoj dumi Rusije predloženo je da se roditelji i nastavnici nauče da prepoznaju prve znake zavisnosti od interneta kod dece. U donjem domu ruskog parlamenta data je inicijativa da se u nastavni plan i program uvede kurs o uticaju informacionih tehnologija na zdravlje ljudi, a da se predmet informatike dopuni lekcijama o informacionoj bezbednosti i sajber-pretnjama.
