Proteklog vikenda na Korejskom poluostrvu bilo je prilično burno. Prvo je u petak Severna Koreja testirala novi balistički projektil, za koji je, kao i za prošli, testiran početkom jula, tvrdila da je posredi raketa dugog dometa. Ispaljena je sa kineske granice, letela je oko 45 minuta i dostigla daljinu od oko hiljadu kilometara.
Američki stručnjaci su saopštili da izgleda kao da bi mogla da ima domet dovoljan da pogodi velike gradove u SAD. „Ovo predstavlja upozorenje za Vašington, koji nam nameće nove sankcije“, stoji između ostalog u saopštenju Pjongjanga, u kojem se preti novim sličnim akcijama „ako Amerika bude nastavila da vojno provocira“.
Pokazivanje mišića
Američke snage su, kao odgovor na severnokorejsku raktenu probu, u subotu izvele uspešno testiranje sistema za presretanje raketa THAAD, a dva strateška bombardera B-1B američkog Ratnog vazduhoplovstva u nedelju su demonstrirala silu preletom iznad Korejskog poluostrva, praćeni japanskim i južnokorejskim avionima.
Na pitanje da li smo korak bliže nuklearnom ratu, vojni analitičar Andrej Mlakar za Sputnjik ocenjuje da su najnoviji događaji bili više demonstracija sile, nego poruka Pjongjangu da se spremi za nekakvu vojnu odmazdu.
„Ovo je bilo prosto ’pokazivanje mišića‘ koje traje već sedam-osam meseci i kog smo maltene svakodnevni svedoci. Srećom, nije se odmaklo dalje od instaliranja i testiranja PRO sistema i demonstrativnog preletanja bombardera. Ovo tumačim kao sastavni deo krize koja u tom regionu traje od pedesetih godina, u delu sveta u kojem nikada nije potpisan mirovni sporazum, već samo primirje“, kaže Mlakar.
Razvijen raketni program
On objašnjava da sadašnjim strukturama vlasti u Vašingtonu nikako ne odgovara Severna Koreja kao nova nuklearna sila u zoni Pacifika. S druge strane, kaže on, Pjongjang je proteklim testiranjima projektila čitavom svetu demonstrirao da poseduje izuzetno razvijen raketni program, o čijem se postojanju do sada samo spekulisalo.
„Unapređeni su kapaciteti za prenos nuklearnog naoružanja, i to je veoma značajno. Radi se o dvostepenim ili trostepenim balističkim raketama, pre svega o raketi ’Hvasong 14‘, nju inače zovu i ’ubica Guama‘ jer se smatra da je Pjongjang dizajnirao tu raketu kako bi potencijalno uništio vojnu bazu Guam u koju sleću američki lovci i bombarderi“, navodi Mlakar.
Na pitanje da li je raketa ispaljena u petak zaista bila interkontinentalna ili je, kako to tvrdi Moskva, u pitanju samo projektil srednjeg dometa, Andrej Mlakar objašnjava da će Pjongjang uvek tvrditi da njegove rakete imaju dugi domet, jer to podgreva imidž supersile. Međutim, ako se pažljivo posmatra, jasno je da su sve rakete do sada letele samo do daljine od 932km, što potvrđuju i ruski i zapadni izvori, kaže on.
Mutni snimci i nagađanja
„O većem dometu nema ni reči — jasno se vidi da se radi o dvostepenom projektilu. Hvasong je uglavnom kopija nekoliko raketa — ruskih, kineskih… Za nju nemamo jedinstveni stav o tome koji tip raketnog motora koristi — postoji teza o jednom, pa čak i o tri tipa motora. Pored toga što nema ujednačenog stava, nema ni snimaka na osnovu kojih bismo mogli bilo šta da potvrdimo, ili da izvedemo realne zaključke — svi satelitski snimci koje smo do sada videli su veoma mutni i nejasni, pa analiza nije moguća. Sve što nam je na raspolaganju je samo osnov za nagađanje i razmišljanje o toj temi — nikako za konkretne zaključke“, napominje Mlakar.
Američki predsednik Donald Tramp poručio je da ovakvi potezi dodatno izoluju Severnu Koreju i slabe njenu ekonomiju, i dodao da neće dozvoliti da Kina i dalje ne čini ništa u vezi sa Pjongjangom, dok je ambasadorka SAD u UN Niki Hejli saopštila je da nema smisla održavati hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN ako ona ne dovede do posledica po Severnu Koreju.
Andrej Mlakar za Sputnjik objašnjava da Kina reaguje mlako, jer ima blago zaštitnički stav prema Pjongjangu, koji samo povremeno kritikuje.
„Donald Tramp Kinu vidi kao otvorenog neprijatelja na Pacifiku, i ne želi da se pomiri s tim da Peking i Pjongjang narušavaju američku premoć u regionu u kojem Vašington već neko vreme pokušava da prikupi saveznike. Imamo Japan i Južnu Koreju kao američke saveznike, ali sada je počelo zbližavanje i sa Vijetnamom, koji bi mogao da pomogne u slabljenju moći kineske mornarice. Ono što je sigurno je da bi, kad ne bi bilo Severne Koreje kao nuklearne sile, Amerika svu svoju vojnu i drugu pažnju usmerila ka Kini“, kaže Mlakar.
„Nevaljali mlađi brat“
Novo buduće globalno rivalstvo se, napominje naš sagovornik, neminovno rađa između Vašingtona i Pekinga, koji nezaustavljivo jača svoje pomorske kapacitete.
Azija je novi region konflikta, a Severna Koreja u svemu igra ulogu kineskog „nevaljalog mlađeg brata“, koji povremeno stvara konfliktne situacije i skreće pažnju međunarodnoj zajednici, kaže na kraju razgovora za Sputnjik Andrej Mlakar.
Inače, komandant pacifičkih vazdušnih snaga SAD, general Terenc O′Šonezi je ocenio da je Severna Koreja najveća pretnja regionalnoj stabilnosti.
„Ako nas pozovu iz regiona, spremni smo da odgovorimo brzom, smrtonosnom i ogromnom silom“, rekao je on.
Severnokorejsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je u odgovoru da je američka kampanja „samo dodatno opravdanje da se nastavi s daljim razvojem strateškog naoružanja“, i poručilo Americi da se „probudi iz smešnog sna“.
