POLJSKA
Evropska komisija već je izrazila nezadovoljstvo zbog planova Vlade Poljske o reformi pravosuđa za koje EU veruje da će da ugrozi nezavisnost poljskog sudstva.
Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je zakon koji je usvojila vladajuća konzervativna stranka Pravo i pravda i koji ministru pravosuđa daje ovlašćenja da imenuje i smenjuje čelnike osnovnih sudova u državi. Ukoliko taj potez izazove masovne proteste građana i oštru reakciju policije ili prekomernu upotrebu sile, velike su šanse da bi mogla da reaguje i Evropska unija.
Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans rekao je u sredu da se približavamo trenutku pokretanja Člana 7, koji propisuje da se državi koja krši vladavinu prava može oduzeti pravo glasa unutar EU. To je najstroža kazna koju EU može da propiše nekoj članici i dosad još nije bila korišćena.
ITALIJA I BALKAN
Već treće leto zaredom Evropa očekuje priliv stotina hiljada migranata sa Bliskog istoka i Afrike. Iako je EU postigla dogovor sa Turskom, Avganistanom i nekoliko afričkih država kako bi smanjila broj dolazaka izbeglica na Zapad, brodovi i dalje pristižu, naročito u Italiju.
Migranti su najosetljivije političko pitanje u EU. Imaju potencijal da sruše vlade i odrede smer izbornih kampanja u Nemačkoj i Austriji.
Eventualni teroristički napad u koji bi bili uključeni migranti ili novo masovno utapanje moglo bi da dolije ulje na vatru na ionako zaoštrene debate o tom pitanju.
Ukoliko građanski rat u Siriji promeni smer ili turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odluči da zaoštri napetu retoriku sa Nemačkom suspendovanjem sporazuma o izbeglicama sa EU, mogla bi da se ponovi 2015. godina, kada su milioni migranata izabrali balkansku rutu za put do Nemačke i drugih zapadnih zemalja.
LONDON
Parlamentarna većina Tereze Mej mogla bi da se rastopi na vrućinama. Britanska premijerka održala se na vlasti posle tesne izborne pobede sklapanjem sporazuma sa severnoirskim unionistima.
To miriše na probleme. Ukoliko bi 15 ili više poslanika, kao štosu u poverenju rekli novinarima, pokrenulo glasanje o nepoverenju Vladi, Tereza Mej bi mogla ekspresno da se vrati sa godišnjeg odmora iz Švajcarske i Italije.
Pad Vlade mogao bi da promeni putanju „bregzita“.
KATALONIJA
Vladajuća koalicija u španskoj pokrajini Kataloniji objavila je nedavno da će referendum o nezavisnosti koji namerava da organizuje u oktobru odmah dovesti do proglašenja nezavisnosti ukoliko većina građana bude „za“.
Vlada u Madridu ne gleda blagonaklono na takve poteze i zapretila je da će slučaj predati sudu. Malo je verovatno da će neko odstupiti. Možemo da očekujemo oštri verbalni rat i masovne ulične proteste kako se bude približavao dan referenduma i mogućnost izlaska vojske na ulice.
UKRAJINA
Rat u Ukrajini nosi sve više žrtava, a Zapad optužuje Rusiju da je odgovorna za situaciju u Donbasu. Bela kuća ozbiljno razmišlja o prodaji oružja Ukrajini, rekao je u utorak novi američki specijalni izaslanik Kurt Volker. To bi moglo da znači novu eskalaciju sukoba.
Nova ratna buktinja u Ukrajini zasigurno bi prisilila mnoge vodeće političare na naprasni prekid letovanja.
HIMALAJI
U toku je oštri verbalni rat između Pekinga i Nju Delhija zbog sporne teritorije na visoravni Doklam, koju svojataju Kina i Butan.
Pre nekoliko dana Kina je upozorila Indiju da „ne izaziva sreću“ potcenjivanjem odlučnosti Pekinga da sačuva ono što smatra suverenom kineskom teritorijom, čime su nastavljene tenzije između dva suseda. Kineski zvaničnici su istakli spremnost da obrane teritoriju po svaku cenu.
Kina i Indija su ljuti geopolitički suparnici koji poseduju nuklearno naoružanje. Nijedna strana ne bi imala koristi od sukoba, ali takođe nijedna nije spremna da popusti u tom verbalnom sukobu.
Dve zemlje već su ratovale 1962. godine, zbog još jednog dela teritorije na Himalajima. Novi oružani sukob nije isključen.
