Međutim, sud je delimično udovoljio zahtevima Kijeva po drugoj tužbi — o kršenjima Konvencije za likvidaciju rasne diskriminacije.
Zahtevi Kijeva su bili da se prekine sa isporukom oružja na istok Ukrajine i podrškom „teroristima“ u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici i da se zaustavi „etničko ugnjetavanje“ na Krimu.
Moskva te optužbe negira, navodeći da glavni cilj Kijeva nije bio rešavanje nesuglasica, već pronalaženje povoda za tužbu protiv Rusije pred Međunarodnim sudom. U resoru su podsetili da takve politizovane optužbe izlaze iz okvira jurisdikcije Suda.
Rešenjem Suda Rusiji je naloženo da ispunjava norme Konvencije o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije koji se odnose na aktivnosti krimskih Tatara, a ukrajinske „dokaze“ da Moskva podržava ustanike u Donbasu sudija smatra nedovoljnim. Presuda je privremena i biće na snazi do konačne odluke.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra važnim što je Međunarodni sud pravde zauzeo principijelan stav i što ne podržava optužbe Ukrajine o navodnoj „agresiji“, „okupaciji“ ili o statusu Krima.
„Sud je bez glasanja priznao da je tužba Ukrajine protiv Rusije o Međunarodnoj konvenciji o borbi protiv finansiranja terorizma neosnovana i, shodno tome, uslova za uvođenje privremenih mera nema“, navodi se, između ostalog, u saopštenju ruskog ministarstva.
Ministarstvo je takođe istaklo da je sud pozvao obe strane da rade na punoj implementaciji sporazuma iz Minska, navodeći pritom da su ih odobrili i potpisali predstavnici Donjecka i Luganska.
„Sud nije podržao nijednu od privremenih mera koje zahteva Ukrajina u vezi sa Međunarodnom konvencijom o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije. Tužbe Kijeva o tome da Rusija, kako kažu, vodi politiku ’brisanja kulturnog identiteta ukrajinskih i krimsko-tatarskih zajednica‘ nisu podržane“, navodi rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se dodaje da je Sud UN delimično usvojio zahtev Ukrajine o privremenim merama prema Rusiji. Sud je odlučio da Rusija prema Konvenciji o likvidaciji svih oblika rasne diskriminacije mora da se uzdrži od narušavanje prava krimskih Tatara, i da obezbedi obrazovanje na ukrajinskom jeziku na Krimu, a takođe i da ne preduzima nikakve akcije koje bi mogle da dovedu do pogoršanja spora.
Analitičari smatraju da odluka suda o Krimu nema za Rusiju posebnog značaja, pošto zemlja ionako ispunjava sve te zahteve. Oni podsećaju da je Rusija već obezbedila mogućnost obrazovanja na ukrajinskom jeziku, i da na Krimu, po zakonu, ionako postoje tri zvanična jezika — ruski, ukrajinski i tatarski. Što se tiče diskriminacije institucija od kojih Rusija treba da se uzdrži, analitičari navode da za krimske Tatare nikada nije učinjeno više nego posle prisajedinjenja Krima. Na primer, za Tatare koji su bili pod represijom uvedena je pojednostavljena procedura za dobijanje ruskog državljanstva.
„Što se tiče odluke o Konvenciji za likvidaciju rasne diskriminacije u ovom slučaju, po mom mišljenju, nema nikakve osnove govoriti o tome da je bilo nekih kršenja. Sud je prosto govorio da je potrebno zaštiti ljudska prava, i svaka država to mora da poštuje. U principu, to je sve što je rekao sud po tom pitanju“, kaže za Sputnjik Dmitrij Labin, advokat, doktor pravnih nauka i profesor na katedri za međunarodno pravo Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa.
Labin navodi da su „u principu šanse Kijeva na Međunarodnom sudu UN u Hagu male“.
„Mislim da su šanse da sud poveruje navodima Ukrajine potpuno mizerne. Međunarodni sud uopšte nije obavezan da utvrđuje ko, šta i kako nešto čini, to čine potpuno druge međunarodne instance. Dakle, tražiti od Međunarodnog suda stvari neprirodne za njega je pravno nemoguće. Kakve god dokaze neko da iznosi, to nije u nadležnosti Međunarodnog suda“, istakao je advokat.
Ruski analitičari takođe navode da je odbijanje Suda UN da uvede privremene mere prema Rusiji za navodne povrede Konvencije o finansiranju terorizma bilo očekivano. Prema njihovim rečima, drugačije nije ni moglo biti, jer je svima jasno da se u Donbasu vodi unutrašnji oružani konflikt između DNR i LNR s jedne strane, i ukrajinskih vlasti s druge.
„Normandijska četvorka“ nije pronašla nikakve dokaze o tome da u Donbasu deluju terorističke organizacije, a sud je polazio od toga.
Mediji navode i da bi Međunarodni sud UN mogao da nametne privremene mere i ukrajinskoj strani.
Kako piše „Evropska pravda“, Sud UN mogao bi da obaveže Kijev da poštuje prava ruskojezičnih građana u Ukrajini i Donbasu, s obzirom na to da je Rusija dostavila Hagu dokumente, u kojima se govori o ugnjetavanju ruskojezičnog stanovništva od strane Kijeva.
Isto tako, sud može uzeti u obzir ne samo „militante iz Donbasa“, kako ih Ukrajinci nazivaju, već i ukrajinske nacionalističke bataljone.
Podsećanja radi, Ukrajina je podnela tužbu protiv Rusije Međunarodnom sudu UN u Hagu početkom januara. Saslušanje o tužbi trajalo je četiri dana, od 6. do 9. marta ove godine. Svaka strana je imala po dva dana da iznese svoju poziciju. Ukrajinu su predstavljali advokati američke kompanije „Kovington i Burling“ Marni Čik i Džonatan Gimblet, kao i pozvani stručnjak Harold Hondži Ko.
Ukrajinska strana je u svom izlaganju najviše pažnje posvetila događajima na jugoistoku zemlje, a takođe i isporukama u region sistema „grad“ BM-21. Navodno, ta tehnika je dostavljena sa teritorije Rusije. Znatno manje pažnje su Ukrajinci posvetili navodnoj diskriminaciji krimskih Tatara. Prema podacima Ukrajinaca, poluostrvo je u poslednje dve i nešto godine napustilo oko 19.000 ljudi.
Rusija je svoje prigovore iznela u izveštaju na šest stranica, gde se posebno govori o upotrebi zabranjenih fosfornih bombi. Među dokazima su fotografije ljudi koji se kriju u školi na periferiji Gorlovke.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da su rezerve oružja koje su ostale još od sovjetskog doba glavni izvor iz kojeg se ustanici Donbasa naoružavaju, a da je veliki deo oružja ostavila i ukrajinska vojska koja je pobegla iz tog regiona.
Trebalo bi istaći da je to veoma neobično, pa čak i čudno tumačenje odluke Haškog suda. Reči predsednika Suda Ronija Abrahama o potrebi da „strane“ ispunjavaju Minske sporazume Kijev i niz tamošnjih medija tumači kao priznanje da je Rusija jedna od strana u sukobu. Moskva je, međutim, više puta ponovila da to nije slučaj.
