„Spremni smo da za nekoliko dana damo adekvatan odgovor. ’Amerika na prvom mestu‘ ne znači da evropski interesi treba da budu na poslednjem“, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker povodom najnovijih američkih sankcija Rusiji koje će po oceni Brisela pogoditi interese EU.
I dok u Moskvi smatraju da sankcije SAD predstavljaju pokušaj da se Rusija istisne sa evropskog energetskog tržišta, u delu EU, i to onom najjačem, Berlinu, brinu što bi one mogle da nanesu štetu nemačkim, ali i drugim evropskim kompanijama koje su zajedno sa ruskim uključene u gasovodne projekte, pre svih „Severni tok 2“.
Brisel, praktično, traži „javno ili pisano uverenje“ administracije američkog predsednika Donalda Trampa da primena novih sankcija neće pogoditi interese EU.
Šta EU može da dobije i kakav joj je manevarski prostor u situaciji kada su sankcije izglasali i Senat i Predstavnički dom Kongresa SAD? Mogu li sankcije da spreče nemački „Vinterštal“, austrijski OMV, italijanski „Eni“… i ostale evropske kompanije da nastave saradnju sa ruskim „Gaspromnjeftom“ na „Severnom toku 2“, ali i drugim gasovodima koji su u igri?
Analitičar Instituta za evropske studije Milan Igrutinović smatra da je manevarski prostor EU mali i da se o nekakvoj odmazda u smislu kontrasankcija EU ne može govoriti jer je ona praktično neizvodljiva pošto bi to podrazumevalo konsenzus 28 članica EU, a toga po tom pitanju ne može biti.
On podseća da je EU podeljena po pitanju snabdevanja ruskim gasom i za razliku od Nemačke, Austrije, Italije… Poljska i tri baltičke države su veliki protivnik „Severnog toka 2“, pa im te sankcije potpuno odgovaraju. Zato konsenzusa po pitanju eventualnog kažnjavanja američkih kompanija, odnosno kontrasankcija, ne može biti, kaže Igrutinović za Sputnjik.
Prema mišljenju tog analitičara, mogućnost za EU je da pokuša da izdejstvuje da se administracija Donalda Trampa obaveže da neće kažnjavati postojeće projekte, odnosno evropske firme koje sarađuju sa ruskim na izgradnji gasovoda „Severni tok 2“.
„I jezik tog zakona koji je sada donet je takav da ostavlja prostor američkim vlastima da u dogovoru sa svojim saveznicima, kako se to kaže, nađu neko rešenje“, smatra Igrutinović.
Sankcije, precizira on, nisu automatske, već je administraciji ostavljeno da odluči šta će sa njima da uradi.
„Verovatno će u tom prostoru EU gledati da izdejstvuje određenu vrstu javne deklaracije ili izjave da zapravo nema sankcija za evropske firme, ili makar ne za one koje su uključene u projekte koji su sada već u toku i u koje su neki novci već uloženi. Osim toga EU zapravo nema mnogo prostora za delovanje“, ocena je Igrutinovića.
Kongres je, dodaje on, kao sekirom presekao stvar i prosto stavio do znanja šta je američki interes koji se u ovom trenutku kosi sa interesima EU, kojoj u ovom trenutku gotovo da nije ostala nikakva opcija.
Na pitanje koliku je uopšte EU pretrpela štetu od sankcija Rusiji, Igrutinović kaže da određena šteta postoji, ali i dodaje da ona ipak nije ugrozila evropsku privredu i nije pogodila sve podjednako.
„Politička percepcija štete pokazalo se do sada da je mala da bi trebalo ukidati sankcije. Mislim da će te sankcije ostati do daljnjeg jer se stalno poteže kako je fundamentalno važno da se evropsko jedinstvo očuva kroz te sankcije i da je to logika koja nadvladava svaku drugu, pa i ekonomsku“, napominje Igrutinović.
Na pitanje hoće li, međutim, biti političke štete na relaciji Vašington — Brisel, jer EU već spočitava SAD to što su najnovije sankcije donele bez ikakvih konsultacija sa njom, on konstatuje da je to još jedno u nizu razmimoilaženja u stavovima dva saveznika.
To što je Senat juče usvojio zakon o sankcijama koji je unekoliko ublažio odredbe zakona usvojenog u Predstavničkom domu, srpski stručnjak upravo vidi kao američki ustupak Briselu.
Prema tom novom tekstu zakona ostavlja se mogućnost dogovaranja oko sankcija, pa će EU imati mogućnost da utiče na Vašington da u praksi ne bude kažnjavanja evropskih firmi. Američkoj administraciji ostavljena je mogućnost da kažnjava, ali nema automatskog kažnjavanja, objašnjava Igrutinović za Sputnjik.
Taj ustupak ipak, smatra on, ne može da poništi ocenu da se odnosi Brisela i Vašingtona zatežu i pitanje je kakvu će to političku posledicu imati na kraju.
„EU nema puno dobrih opcija i nastaviće da trpi određenu vrstu udara na njene interese i na to da samostalno vodi spoljnu politiku, posebno u odnosu prema Rusiji“, ističe analitičar Instituta za evropske studije.
Uprkos Junkerovoj primedbi upućenoj SAD da njen princip „Amerika pre svega“ ne znači da je interes Evrope na poslednjem mestu, takve stvari će se i dalje dešavati.
„Tako stoje stvari. Institucionalni poredak EU je takav da ona nema mogućnosti da svoj zajednički interes jasno stavi na prvo mesto i tako će ostati do daljnjeg“, navodi Igrutinović.
On ipak smatra da je najlošija posledica tih sankcija to što će se loši odnosi između Amerike i Rusije zacementirati za jedan nepredvidivo dugačak period. Podseća da je Rusija već danas najavila kontrameru — smanjenje broja diplomatskog osoblja Ambasade SAD u Rusiji.
„Odnosi te dve države će se i dalje pogoršavati, a ove sankcije oko ruskih gasovoda se tiču itekako i nas jer otvaraju prostor da, hipotetički, izgradnja ruskog gasovoda ovde u Srbiji bude pod sankcijama SAD i to treba da imamo na umu“, zaključio je Igrutinović.
I naučni saradnik Odeljenja evropskih političkih studija Instituta za međunarodne odnose Ruske akademije nauka Pavel Timofejev takođe smatra da bi, uprkos negodovanju EU zbog novih američkih sankcija Rusiji, bilo naivno očekivati da će se nešto promeniti po pitanju EU sankcija Rusiji.
„Ako neki deo tog paketa američkih sankcija zaista bude bio protiv interesa EU, na primer protiv realizacije ’Severnog toka 2‘, mislim da će onda Evropljani tu već jasno diplomatskim kanalima staviti do znanja Amerikancima da se te mere kose sa interesima EU. Moguće je da će ovde primeniti i neke ekonomske instrumente. Na primer u okviru Transatlantske saradnje i zone slobodne trgovine između EU i SAD. Mislim da ovde ima mesta i mogućnosti da se pritisne na neke bolne tačke Amerike, kako bi Evropa sprovela svoje interese“, kaže Timofejev za Sputnjik.
On smatra da bi Brisel trebalo da stavi do znanja Amerikancima da će Evropljani ipak nastaviti da učestvuju u onim projektima gde imaju sopstvenu korist i da će EU ignorisati reakcije SAD ili na njih odgovoriti diplomatskim ili ekonomskim kanalima.
„Briselu nije u interesu da se direktno suprotstavlja Vašingtonu. Mislim da EU neće zauzeti neku oštru i otvorenu poziciju protiv SAD i da će pre primeniti pragmatičan pristup. Prvo će dobro proučiti šta je protiv interesa Brisela u tom paketu sankcija, a šta je ono sa čim se oni slažu. Mislim da je Brisel zarad svojih interesa spreman da zažmuri na jedno oko“, zaključio je Timofejev.
