Brisel je, čak, zapretio uzvratnim merama, naglasivši da neće dozvoliti da se interesi Evrope stave na poslednje mesto.
Iako je američki nacrt zakona bio poboljšan, on još uvek može da ima uticaj na evropske kompanije koje su uključene u zajedničke energetske projekte sa Rusijom, istakao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
„Mi smo spremni da za nekoliko dana damo adekvatan odgovor. ’Amerika na prvom mestu‘ ne znači da evropski interesi treba da budu na poslednjem“, dodao je on.
Horu kritičara pridružile su se Nemačka i Austrija. Portparol austrijskog kancelara Kristijana Kerna rekao je da je proširenje sankcija „apsolutno neprihvatljivo“. Prema njegovim rečima, austrijske vlasti veoma su zabrinute zbog pokušaja SAD da utiče na snabdevanje Evrope energijom uz pomoć jednostrano usvojenih mera. „Snabdevanje Evrope energijom je stvar Evrope“, naglasio je Junker.
Austrijske političare najviše zabrinjava sudbina poludržavnog naftnog preduzeća OMV, koje sarađuje sa ruskim „Gaspromom“ u okviru projekta „Severni tok 2“. Kroz nekoliko godina preko ovog novog gasovoda u EU će se prebacivati velike količine ruskog gasa, a Amerikancima to, naravno, ne odgovara. Još u vreme bivšeg američkog predsednika Baraka Obame Vašington je pokušavao da osujeti ovaj projekat da bi povećao prodaju prirodnog tečnog gasa u Evropu, podseća „Prese“.
Međutim, nove sankcije ne tiču se samo „Severnog toka 2“, već i zajedničkih projekata „Šela“ i „Gasproma“ u Baltičkom moru, kao i tehničkog održavanja gasovoda „Plavi tok“ između Rusije i Turske, čiji je suvlasnik italijanski „Eni“, ističe „Prese“.
