Istraživači su otkrili da je moguće „usporiti ili čak obrnuti različite aspekte starenja u celom telu“ dopunjavanjem zrelih matičnih ćelija koje kontrolišu kojom brzinom telo stari.
Mala grupa neurona koja izgleda čvrsto zadržava starenje zove se hipotalamus i nalazi se u osnovi mozga.
Dongšeng Cej, sa medicinskog koledža „Albert Ajnštajn“ u Njujorku, predvodio je novu studiju u okviru koje su testovi obavljeni na laboratorijskim miševima, kako bi se ispitala ova oblast.
Istraživanje, objavljeno u časopisu „Nejčer“, pokazalo je da kako broj ovih ćelija vremenom prirodno opada, ili ako je njihova funkcija prekinuta, organi tela stare i metabolički procesi starenja su brži, pa se smrt javlja ranije.
„Naše istraživanje pokazuje da broj hipotalamičkih nervnih matičnih ćelija prirodno opada tokom života životinje, a ovaj pad ubrzava starenje“, rekao je profesor Cej. „Ali takođe smo utvrdili da efekti ovog gubitka nisu nepovratni“.
Starenje bi moglo da bude zadržano povratkom ovih matičnih ćelija „ili molekula koje oni proizvode“, dodao je on.
Naučnici smatraju da će ljudi verovatno reagovati na uticaj matičnih ćelija hipotalamusa na isti način kao i miševi.
Hipotalamus deluje kao centralna procesorska jedinica računara koja reguliše širok spektar bioloških funkcija u telu i povezuje živce i hormone.
Jedan od njegovih najvažnijih zadataka je održavanje homeostaze — zadržavanje različitih delova tela na stalnom, stabilnom i uravnoteženom nivou.
Među brojnim funkcijama tela, hipotalamus utiče na kontrolu temperature, apetit, krvni pritisak, otkucaje srca, cikluse spavanja, seksualni nagon i varenje. On radi pomoću složenog niza hormona.
Ključne ćelije hipotalamusa su „matične ćelije“ koje sazrevaju da bi proizvodile nove neurone.
Istraživački tim profesora Ceja posmatrao je šta se događalo s ćelijama, dok su zdravi miševi starili.
Otkrili su da je broj matičnih ćelija hipotalamusa počeo da se smanjuje kod životinja oko 10 meseci starosti, nekoliko meseci pre nego što se obično pojavljuju znaci starenja kod ove vrste. Miševi u zarobljeništvu žive najduže dve do tri godine.
„U dubokoj starosti — kod dvogodišnjih miševa — većina tih ćelija je nestala“, rekao je profesor Cej. Kada smo matične ćelije kod miševa srednjih godina selektivno poremetili veštački, to je dovelo do „znatno ubrzanog starenja“, rekao je on.
Profesor je dodao: „Oni miševi sa poremećenim matičnim ćelijama uginuli su ranije od ostalih“.
Sledeći korak bio je ubrizgavanje matičnih ćelija hipotalamusa u mozgove miševa čija je zaliha ovih ćelija bila veštački potrošena, kao i u mozgove „normalnih“ starih miševa.
U obe grupe životinja različita merenja, uključujući analizu tkiva i procenu mišićne izdržljivosti, koordinacije, socijalnog ponašanja i mentalne sposobnosti, pokazuju da je starenje bilo usporeno ili preokrenuto.
Anti-ejdžing efekti su praćeni na molekulima zvanim mikro-RNA koje su oslobodile matične ćelije.
Ovi mali delovi genetskog materijala igraju ključnu ulogu u regulisanju aktivnosti gena. Uparivanjem sa RNA molekulima, koji nose uputstva o genetskom kodu mašineriji za proizvodnju proteina u ćelijama, oni mogu efikasno da isključe određene gene.
Kada je mikro-RNA izvađen iz matičnih ćelija hipotalamusa i ubrizgan u cerebrospinalnu tečnost miševa, starenje je još jednom znatno usporeno.
Kao prvi korak ka novim tretmanima protiv starenja, naučnici sada pokušavaju da identifikuju specifične vrste mikro-RNA protiv starenja i eventualno druge tečnosti iz matičnih ćelija hipotalamusa koje mogu da igraju važnu ulogu u ovom procesu.
