Drugu godinu zaredom, ta nevladina organizacija apeluje na hrvatske vlasti da upute izvinjenje za ratne zločine za vreme i posle „Oluje“.
Kako piše u peticiji, koja će zajedno sa prikupljenim potpisima biti dostavljena udruženjima koja okupljaju žrtve i njihove najbliže koji još čekaju pravdu, „stidimo se ne samo zbog toga što su ti zločini počinjeni u naše ime, već i zato što institucije naše države nisu na te zločine odgovorile u skladu sa principima pravde, odnosno nisu učinile dovoljno da se zadovolji pravda za žrtve“.
Kako za Radio Slobodna Evropa kaže koordinator Programa pomirenja u Inicijativi Nikola Puharić, cilj projekta „Isprika“ je da Vladi Hrvatske ukaže da je potrebno da se izvini žrtvama kršenja ljudskih prava i ratnih zločina za vreme i nakon „Oluje“ i njihovim porodicama, kao neki minimum solidarnosti, „nakon što je malo ratnih zločina iz tog razdoblja istraženo, još manje procesuirano, a tek jedva nešto počinilaca pravosnažno osuđeno“.
Prošle godine prikupljeno je 320 potpisa za peticiju, ali kako će ovogodišnja kampanja uz društvene mreže i medije uključivati i bilborde i plakate na javnim prostorima u Zagrebu, za sada u tramvajima, organizatori akcije očekuju veći odaziv nego godinu ranije.
Inicijativa mladih objašnjava da ne traži izvinjenje umesto procesuiranja ratnih zločina, već upravo suprotno.
„Naravno, to ne bi značilo da onda ne treba procesuirati zločine, nego bi to izvinjenje trebalo u sebi da uključi i neki zalog za spremnost na procesuiranje svih kršenja ljudskih prava“, kaže Puharić.
Tanjug
