„Pokretanje pitanja ’Bljeska‘ i ’Oluje‘ vodilo bi ka otvaranju polemike i velikog preispitivanja o karakteru današnje Hrvatske, posledicama svih akcija devedesetih i načinima kako je ta država formirana, pa je to u ovom trenutku nemoguće“, konstatuje za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative odgovarajući na pitanje da li je moguće da se u Hrvatskoj u dogledno vreme pojavi neki zvaničnik ili politička opcija koja će se kritički postaviti prema ovim pitanjima.
Zavera ćutanja o etničkom čišćenju
„’Bljesak‘ je veoma bitna operacija jer je najavila krunu svih operacija, a to je ’Oluja‘“, poručila je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović u Okučanima na obeležavanju 22 godine od ove akcije. Grabar Kitarovićeva je samo poslednja u nizu hrvatskih zvaničnika koji ne daju da padne i trunka sumnje na operacije „Bljesak“ i „Oluja“ posle kojih je Hrvatska faktički ostala etnički čista.
„U Srbiji imamo drugačiju situaciju, mi smo rat izgubili, pa kao poražena strana morali smo da pristajemo na razne ustupke, pa tako i da medijski prostor zauzmu ljudi koji će prenaglašavati srpsku krivicu i to pitanje otvarati i kad mu je jeste i kad mu nije mesto“, napominje Proroković.
Srbiji se često spočitava da je svoju politiku gradila na ratnim zločinima, podseća Proroković, a kad pogledamo primer Hrvatske, vidimo da je ona upravo nastala na najvećem etničkom čišćenju koje se desilo u Evropi od Drugog svetskog rata.
„Bilo je u Hrvatskoj političara koji su početkom dvehiljaditih pokušali da ospore ’Oluju‘ i ’Bljesak‘, možda je najuporniji u pojedinim izjavama bio bivši predsednik Stjepan Mesić, ali tokom vremena za njih se potpuno zatvorio prostor upravo zbog ovoga“, ističe Proroković.
Svi kô jedan
„To će tako biti dok su u Srbiji na vlasti četnici“, kaže kao iz topa hrvatski filozof i nekadašnji predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski.
On podseća na izjavu premijera Aleksandra Vučića da neće dopustiti da se ponovi „Oluja“, pa izvodi zaključak „znači da pretpostavlja (Vučić) da bi opet srpske trupe došle na hrvatski teritorij, jer bez toga ne bi bilo ’Oluje‘“.
„S druge strane, istina je da se o ljudskim žrtvama koje su se dogodile i u ’Bljesku‘ i u ’Oluji‘, pogotovu među civilima, jako malo govori. Prošle godine je predsednica države to spomenula u jednoj rečenici, pre tri godine je bivši predsednik Ivo Josipović tome posvetio dve rečenice, sve je to marginalno. Nevladine organizacije koje o tome pokušavaju nešto reći u Hrvatskoj napadaju kao izdajice, i to je deo binarne situacije ’da‘ ili ’ne‘ koja je istovremeno deo unutrašnjeg problema Hrvatske i problema odnosa Hrvatske sa Srbijom u kojoj su četnici na vlasti“, smatra Puhovski.
„Oluja“ je, prema njegovom mišljenju, nastala kao izbacivanje vojske koja je najvećim delom bila došla iz Srbije.
Posledica toga, nastavlja svoje evociranje Puhovski, bilo je etničko čišćenje koje je dovelo do toga da je, prema njegovim brojkama, iz Hrvatske isterano oko 125 hiljada civila koji su bili hrvatski državljani i da je ubijeno nekoliko stotina civila u narednih 10 do 15 dana.
„Operacija ’Oluja‘ je međunarodno pravno opravdana, tu nema spora. Hrvatska naprosto nije mogla živeti tako, niste mogli putovati iz jednog dela Hrvatske u drugi. Radilo se o rušenju jednog režima koji se zvao Republika Srpska Krajina, koji je u istoriji ovih terena sličan jedino NDH, jedino su to bila dva režima uspostavljana sa spoljnom pomoći, koji nisu imali nikakvu demokratsku legitimaciju, radikalno su kršili ljudska prava“, kategoričan je Puhovski.
Svesti Srbe na tri odsto
Politika koja bi dovela u pitanje „Bljesak“ i „Oluju“ je i prema mišljenju Sava Štrpca, predsednika udruženja „Veritas“, nemoguća u Hrvatskoj jer je unapred osuđena na propast. On podseća da je postojalo nekoliko nevladinih organizacija koje su se time bavile dok su imale interes za dobijanje novca za pojedine programe.
„Tu je jedno vreme bio i od Puhovskog Hrvatski helsinški odbor, dok ga je vodio Ivan Zvonimir Čičak. Posle su i oni okrenuli ćurak naopako ili onako kao i svi u Hrvatskoj. Imali smo Inicijativu mladih za ljudska prava, ona i dalje nešto pokušava, ali oni su marginalni“, ističe Štrbac za Sputnjik.
„Dakle, u Hrvatskoj, za razliku od srpske scene, političke i nevladine, imamo jedinstvo. Rekao bih nepodeljeno oko toga da su vodili pravedni odbrambeni rat protiv mrskog okupatora“, tvrdi Štrbac.
Očito je, podvlači Štrbac, bio državni plan da se očisti Hrvatska i da će srpsko pitanje biti rešeno za sva vremena kad se Srbi svedu na maksimalno tri procenta u učešću u ukupnoj populaciji u Hrvatskoj, što će se, kaže Štrbac, verovatno desiti na idućem popisu 2021. Ništa drugo ih ne interesuje i ništa drugo ne može da prođe.
