Odgovor na pitanje koliko dugo kosovski problem opterećuje srpski politički život teško je dati ako u obzir uzmemo kosovski mit i sve što se događalo sa južnom srpskom pokrajinom u poslednja dva veka.
Ono što je nazvao unutrašnjim dijalogom o Kosovu i Metohiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je prvi put u svom inauguralnom govoru, a danas je za dnevni list „Blic“ pokušao da objasni zašto je on potreban.
Najopasnije je, kaže, ćutati. Potrebno je puno razmišljati i u dijalog ući „hladna srca“, odnosno oslobođen emocija, a i srpska i albanska strana moraće, kako upozorava, da uprljaju ruke kompromisima.
Inicijativa predsednika Vučića nije proistekla iz dnevnopolitičkih potreba, već iz dugoročnog promišljanja kojim putem ići dalje da bi Srbija odbranila svoj teritorijalni integritet, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u srpskom parlamentu.
„Činjenica je da treba da preduzmemo inicijativu, a ne da budemo objekat i da se nama rukovodi, da nam se nameću rešenja, da nas ucenjuju i da nam se postavljaju raznorazne prepreke“, dodaje on.
Vučić je, posle opsežne analize, srpskom društvu i političkim snagama ponudio unutrašnji dijalog kao pokušaj inicijalnog predloga o tome kako rešiti problem KiM, nastavlja Drecun i dodaje da su se geopolitičke okolnosti suštinski promenile u poslednjih 15 godina.
„Nalazimo se u centru, uslovno rečeno, južnog krila evroatlantskog prostora. Kada to kažem, mislim na NATO i EU, gde je dominantna pozicija sa najvećim kapacitetom da utiče na procese na ovom delu Balkana, na SAD. Ne smemo da ispustimo iz vida da će se i budućnost Srbije umnogome prelomiti preko našeg odnosa prema kosmetskom problemu“, objašnjava Drecun i podseća da ne smemo da zaboravimo ni da je dugoročan strateški cilj kosovskih Albanaca ujedinjenje sa Albanijom:
„Ako njima prepustimo inicijativu i ako se odlučimo za zamrzavanje kosmetskog problema, plašim se da će vreme raditi u korist takvog albanskog strateškog cilja, da postanu punopravna članica UN i da se u jednom trenutku ujedine sa Albanijom“.
Zato je dobro, misli Drecun, da se putem unutrašnjeg dijaloga dođe do inicijalnog predloga za rešenje kosmetskog problema i uređenje odnosa sa Albancima na KiM i u centralnoj Srbiji.
„Ako izađemo sa takvim predlogom, možemo da očekujemo rešenje koje neće biti skroz nepovoljno po nas, nego ćemo imati mogućnosti da dođemo do nekog kompromisa“, kaže Drecun.
Poziv na unutrašnji dijalog je, prema Drecunovim rečima, racionalno ponašanje predsednika Srbije, koji gleda unapred i shvata opasnost od održavanja statusa kvo.
Međutim, sa druge strane političkog spektra stižu drugačiji signali. Tako lider Dveri Boško Obradović postavlja pitanje je li predsednikov poziv na unutrašnji dijalog, kako kaže, alibi za politiku kapitulacije pred EU i pristajanje na ucene kojima je evropski put Srbije uslovljen predajom KiM.
„Moramo da vidimo o čemu mi tu uopšte pričamo. Ako pričamo o tome da se traži podrška za Briselski sporazum i za ukidanje institucija države Srbije na KiM, onda je to potpuno besmisleno, jer ne možete voditi dijalog o otuđenju dela sopstvene teritorije“, smatra Obradović.
Da li će se Dveri odazvati pozivu na unutrašnji dijalog? Obradović kaže da je odluka o tome na Predsedništvu Dveri, kada stigne konkretan poziv.
„Lično nemam nikakav problem da Aleksandru Vučiću u lice kažem šta mislim o njegovim izdajničkim potezima u pitanju KiM, o kršenju Ustava, o ukidanju državnih institucija na KiM, o povlačenju granica na Jarinju, o svemu onome što govori da je za vreme vlade Ivice Dačića i Aleksandra Vučića Kosovo postalo mnogo više nezavisno nego što je pre toga bilo“, kaže Obradović.
Veoma je važno da se zna o čemu se tačno razgovara, a razgovora o otuđenju dela srpske teritorije, kako kaže Obradović, ne može biti.
