Kongres SAD namerava da usvoji novi paket antiruskih sankcija, ali ukoliko te mere budu donete, odgovor iz Moskve neće biti jednostavan, već sasvim neočekivan, ocenjuje američka televizija „Si-En-En“.
Dopisnik redakcije Si-En-Ena iz Rusije Fil Blek tvrdi da je odgovor Kremlja na ovu najavu bio veoma kratak, s obzirom na to da Rusija ne voli kada se protiv nje uvode sankcije.
„Na te korake Moskva gleda kao na kršenje njenog suvereniteta, kao na napad na stabilnost ruske državnost. U najvećem broju slučajeva sankcije su uperene protiv bogatih i uticajnih ljudi, kao i protiv državnih kompanija koje su u samom centru ruske vlasti“, rekao je.
Odgovor Rusije će, prema Blekovom mišljenju, svakako uslediti, pitanje je samo kakve će konkretno mere biti preduzete sa ciljem da se stvore problemi unutar Amerike, kao i njenim građanima i biznisu.
„Odgovor Kremlja u vidu izjave portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova da Rusija na nove sankcije gleda negativno samo je vrh ledenog brega — u narednih nekoliko sedmica ćemo od ruskih predstavnika čuti daleko opsežnije odgovore“, dodao je on.
Sa druge strane, britanski „Dejli ekspres“ navodi da su jednostrane ograničavajuće mere protiv Rusije izazvale buru reakcija u Briselu, s obzirom na to da mnogi unutar EU tvrde da bi sankcije mogle da imaju daleko dublje posledice za ekonomiju EU, ali i za njene energetske interese.
Prvo se, kako se navodi, oglasila Nemačka, koja je obećala da će odgovoriti u slučaju da američke vlasti preduzmu mere protiv nemačkih kompanija koje su uključene u projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Zatim su se oglasili zvaničnici iz Brisela, koji su izrazili zabrinutost da će se nove mere negativno odraziti na Transatlantsko partnerstvo, ali i na ekonomiju EU.
„Sankcije su najefikasnije kada su koordinirane između zemalja Zapada. Trenutno sve sankcije koje su na snazi daju izuzetan rezultat jer su donete u dogovoru. Sve jednostrane mere bi to uništile“, navodi list pozivajući se na neimenovane činovnike iz Brisela.
Podsetimo, Senat SAD je 15. juna okončao proceduru odobravanja nacrta zakona, koji podrazumeva nove sankcije Rusiji. Taj nacrt podrazumeva da se maksimalni rok tržišnog finansiranja ruskih banaka koje su pod sankcijama smanji na 14, a naftno-gasnih kompanija na 30 dana.
Nacrt zakona podrazumeva i mogućnost uvođenja sankcija licima koja nameravaju da ulože više od pet miliona dolara godišnje ili milion dolara odjednom u izgradnju ruskih izvoznih cevovoda ili da pružaju usluge tehnologije ili informacionu podršku. U posebnoj tački govori se o težnji Sjedinjenih Država da se suprotstave izgradnji gasovoda „Severni tok 2“.
Istovremeno, Evropska komisija je upozorila da ta inicijativa Vašingtona može da izazove nesagledive i nepredvidive posledice.
Pavić: Kongres hoće da veže ruke Trampu
Analitičar Aleksandar Pavić kaže za Sputnjik da Zapad nisu samo Sjedinjene Američke Države, već i Evropska unija, a pogotovu Nemačka, koja je na udaru zbog „Severnog toka 2“.
„Sankcije bi bile primenjene i protiv firmi koje bi učestvovale u ruskim energetskim projektima preko određene sume koja je prilično simbolična. To bi bukvalno moglo da ugrozi i ’Severni tok‘, koji je za Nemačku vrlo bitan“, kaže Pavić.
S druge strane, dodaje on, diže se fama oko toga šta bi ruska reakcija mogla da bude. Smatra da je mnogo važnije to što je ovaj zakon pokušaj da radikalnog zaoštravanja između Amerike i Rusije.
„Ovaj novi predloženi zakon treba da veže ruke predsedniku Amerike Donaldu Trampu. U svojim odnosima sa Rusijom on neće moći da napravi nikakav zaokret, čak ni blagi, zato što u tom predloženom zakonu postoji i deo koji govori o tome da bilo kakva bitnu promenu spoljne politike prema Rusiji mora da odobri Kongres“, objašnjava naš sagovornik. Pavić ukazuje da je nacrt zakona neka vrsta presedana i dodaje da je antiruska histerija u SAD dignuta na nivo iz pedesetih godina prošlog veka.
U utorak je glasanje pred donjim domom Kongresa, pred Senatom glasanje tek treba da usledi, i tek onda dolazi do usaglašavanja.
„U svakom slučaju, ovo jeste presedan, ovo je vezivanje ruku predsedniku od strane Kongresa, kakvo možda nije viđeno nikada ranije. Sve to kako bi se dodatno zaoštrili odnosi sa Rusijom, do te mere da ne mogu da se promene uprkos namerama Trampa i, naravno, ruske strane“, kaže Pavić.
Pavić podseća da su Nemačka i još neke države Evropske unije već iznele oštre zamerke na predlog zakona, i da je moguće da dođe do nekog ublažavanja kada zakon budu usaglašavali donji i gornji dom Kongresa. Možda će neko uvažiti primedbe Nemačke i uopšte svih evropskih saveznika Amerike.
„Ako zakon prođe u ovakvom obliku, to neće ostati bez posledica i po transatlantske odnose između Amerike i onog najbitnijeg dela Evropske unije koji predvodi Nemačka“, zaključuje Pavić.
