Tezgice sa pilotskim jaknama, maketama aviona, dronovima, majicama, kačketima, šoljama, igračkama i drugim suvenirima sa avio-obeležjima načičkane su jedna do druge — roba ide kao alva, pa trgovci zadovoljno trljaju ruke.
Nedaleko od njih su smešteni i kiosci brze hrane i zamrzivači sa sladoledima. Baš na jednom od njih je ruski predsednik Vladimir Putin u utorak, na dan otvaranja MAKS-, kupio sladoled i počastio ruske ministre.
Ipak, jedan kiosk je drugačiji od svih — ne po svom izgledu, nego po ponudi. Tu se prodaje hrana koju ruski kosmonauti jedu tokom svojih letova u svemir.
Šansa koja se ne propušta. Probaćemo.
Sva „kosmička hrana“ koja se prodavala na MAKS-u bila je u tubama upakovanim u kartonsku kutiju. Proizvođač „Kosmopit“. Cena jednog „kosmičkog jela“ je 300 rubalja tj. oko 4,3 evra.
Kako je naznačeno na kutijama, jela su bez veštačkih boja, konzervanasa, aditiva, GMO.
U ponudi su bili: boršč, supa od pasulja, krem supa od pečuraka, svinjetina sa povrćem, meso (takođe svinjsko) sa heljdom, pire od mesa, pire od krompira sa piletinom, kaša od pirinča sa sušenim kajsijama, krem od tvorga (ruskog mladog sira) sa voćnim pireom i kompot od suvog voća.
Odluka je pala da se isprobaju dva jela koja Rusi inače rado jedu — boršč i meso sa „grečkom“ tj. heljdom.
Priprema kosmičke hrane je jednostavna, ali i zabavna. U pakovanju se nalazi kesa za zagrevanje „kosmičke hrane“, kesica sa dejoniziranom vodom, vlažna alkoholna, antiseptička maramica i „kosmo-ključ“ za lakše zavrtanje tube.
Pre nego što se pristupi „trpezi“, tubu sa jelom je potrebno zagrejati i to tako što se stavi u kesu za zagrevanje, koja ima dva „džepa“ — jedan za tubu, drugi za vodu.
Nakon što se sve uradi po uputstvu, počinje hemijska reakcija: kesa kao da „diše“ i puni se vazduhom, a potom počinje i proces zagrevanja. Dovoljno je pet minuta da bi jelo bilo zagrejano.
Tuba se potom vadi iz kese, vrh se briše antiseptičkom maramicom i jelo se, po pravilu, pije iz tube.
Ipak, da bismo videli konzistenciju, uz pomoć „kosmo-ključa“, sipali smo ga u činiju. Izgledom je kašasto i podseća na čorbice kakve se prave za bebe. Za razliku od „zemaljskog“ boršča, koji je crvenkaste boje, „kosmički boršč“ više vuče na narandžastu.
Ima miris boršča, a ukus podseća na hranu iz konzervi kakva se služi u kasarnama. Ukusno je, dominira ukus mesa i kupusa. Ipak, ne može se stoprocentno tvrditi da liči na standardan boršč. Da li ćemo ga probati opet? Odgovor je — da.
Zaključujemo da je „kosmička hrana“ svakako interesantan poklon ili suvenir.
Međutim, trebalo bi istaći da u Rusiji skoro svu hranu za ruske kosmonaute proizvode druga dva prizvođača — državne kompanije „Birjulovski eksperimentalni zavod“ i „Labaratorija kosmičke hrane“. Oni se zapravo bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda za specijalne namene, pa samim tim i za kosmonaute. Iz njihove „kuhinje“ izlazi sve osim sira, hleba i ribljih proizvoda.
S obzirom na to da zavod isporučuje hranu Oružanim snagama RF, kosmonautima i drugim državnim strukturama na prvom mestu je kvalitet — svi proizvodi su od prirodnih sirovina bez veštačkih konzervansa, stabilizatora i drugih supstanci tipičnih za konvencionalnu prehrambenu industriju.
U njihovom asortimentu je više od 250 jela za kosmonaute, od supa i čorbi, preko marinirane jagnjetine do deserta, zapakovanih u različita pakovanja, tube, konzerve, kutije i sl.
Inače, „kosmička hrana“ je već neko vreme dostupna i „zemljanima“. Može se pazariti na moskovskim aerodromima, železničkim stanicama, pojedinim tržnim centrima, sajamskim paviljonima, a takođe i preko interneta, na veliko i malo.
Proizvođač navodi da „kosmičku hranu šalje i u inostranstvo“, a na listi zemalja kojima fabrika redovno otpravlja svoje proizvode nalazi se i Srbija. Takođe, imaju isporuke i u SAD, Belorusiju, Kazahstan, Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku, Japan. Jedina zemlja u koju proizvođač ne šalje svoje proizvode je Australija.
„Kosmičku hranu“ ljudi kupuju iz različitih pobuda: neko iz radoznalosti kako bi je probao, drugi za poklon, treći za tematske događaje i izložbe.
Takođe, kupuju je i članovi raznih ekspedicija, lovci, ribolovci, ali i turisti.
„Kosmička hrana“ se u poslednje vreme smatra interesantnim suvenirom. To ne čudi, Sovjetski Savez, a sada Rusija, s pravom može sebe nazvati liderom u oblasti kosmonautike. Jurij Gagarin, raketna industrija i letovi u svemir su jedan od simbola Rusije i ponos su ruskog naroda.
Prvi čovek koji je probao kosmičku hranu bio je ruski, odnosno tada sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin. On je prvi čovek koji je otputovao u svemir, 12. aprila 1961. godine u svemirskoj letelici „Vostok I“. Njegov let trajao je samo 108 minuta, ali je i taj kratak boravak u svemiru podrazumevao uzimanje jednog obroka.
Za naučnike je bila zagonetka da li će kosmonaut uspeti da jede u bestežinskom stanju, da li će organizam prihvatiti ili odbaciti hranu.
Inače, u prvim svemirskim letovima, koji su trajali nekoliko sati, astronauti su jeli hranu isključivo za potrebe istraživanja — naučnici su pokušavali da saznaju koja hrana najbolje odgovara kosmonautima, pa su oni sa sobom nosili i obične zemaljske namirnice. Međutim, ispostavilo se da „zemaljska hrana“ izaziva mnoge probleme u uslovima odsustva gravitacije, pa su vremenom specijalna jela postala nezamenljiva.
