Generalni direktor „Laboratorije kosmičke hrane“ Andrej Vedernikov najavio je da bi prodaja „kosmičke hrane“, mogla da počne i u prodavnicama na benzinskim pumpama u Moskvi uoči Dana kosmonautike 12. aprila, a vrlo moguće u skorije vreme i na fakultetima.
„Kosmička hrana“ je postala dostupna zemljanima još krajem prošle godine — prodavala se na železničkim stanicama, u pojedinim tržnim centrima i sajamskim paviljonima u Moskvi. Međutim, zbog visoke potražnje prodaja je na nekim tačkama privremeno i obustavljena, jer je postojao rizik da će kosmonauti ostati bez hrane, koja se po specijalnim tehonologijama proizvodi za njih.
„Nismo očekivali toliku navalu, a u prodaju je puštena samo ograničena serija proizvoda. Posetioci (izložbenog prostora) VDNH razgrabili su za samo jednu nedelju sve ono što se pripremalo mesec i po dana. Hranu proizvode isti ljudi koji pripremaju hranu za kosmonaute i na istoj opremi. S obzirom na to da će 27. marta još jedna posada na godinu dana biti poslata na Međunarodnu svemirsku stanicu, svi resursi su bili zauzeti za pripremu jela za svemirsku stanicu. U pauzama, kada ne pravimo hranu za astronaute, fabrika priprema seriju za prodaju zemljanima. Sada smo uzeli ’tajm-aut‘ do kraja marta ili početka aprila, kako bismo povećali obim proizvodnje i dalje radili bez pauza“, rekao je Vedernikov.
On je otkrio da kompanija planira da postavi u Moskvi i preko 500 novih automata za prodaju „kosmičke hrane“ u naredne dve godine.
Do kraja prošle godine „kosmička hrana“ je bila dostupna samo na svemirskim brodovima i stanicama.
U prvim svemirskim letovima, koji su trajali nekoliko sati, astronauti su jeli hranu isključivo za potrebe istraživanja — naučnici su pokušavali da saznaju koja hrana najbolje odgovara kosmonautima, pa su oni sa sobom nosili i obične zemaljske namirnice. Međutim, ispostavilo se da zemaljska hrana izaziva mnoge probleme u uslovima odsustva gravitacije, pa su vremenom specijalna jela postala nezamenljiva. Ona se pripremaju na bazi prirodnih sirovina bez veštačkih dodataka — stabilizatora, konzervansa itd.
Na jelovniku astronauta je gotovo sve, od supa i čorbi, preko marinirane jagnjetine do deserta.
U Rusiji postoji i internet-prodaja „kosmičke hrane“ — jedna tuba, na primer svinjetine sa povrćem može se kupiti za 390 rubalja (oko pet evra), ali se isto tako mogu pazariti i „premijum kompleti“ po sniženoj ceni od 9.500 rubalja (oko 120 evra).
Prvi čovek koji je probao „kosmičku hranu“ bio je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin. On je takođe bio i prvi čovek koji je otputovao u svemir, 12. aprila 1961. godine u svemirskoj letelici „Vastok I“. Njegov let je trajao samo 108 minuta, ali je i taj kratak boravak u svemiru podrazumevao uzimanje jednog obroka. Naučnike je zanimalo da li će kosmonaut u bestežinskom stanju uspeti da pojede svoj obrok i da li će organizam uopšte prihvatiti hranu. To je bila velika zagonetka za naučnike tog vremena.
