Iako je Rusija u poslednjih pet godina dvostruko smanjila vrednost uvoza poljoprivrednih proizvoda, uvoz te robe iz Srbije je u isto vreme bio dva puta veći, konstatovao je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, prisustvujući otvaranju Poljoprivrednog kluba u Beogradu.
Ovaj klub, prvi u nizu onih koji će biti otvoreni širom Srbije, trebalo bi da pomogne svima koji se bave poljoprivredom, od proizvođača, do udruženja i eksperata. Tu će moći da se okupe i razmene znanja i iskustva, koja će im koristiti prilikom donošenja najboljih poslovnih odluka, objasnio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Kada je u pitanju rusko tržište dobili su informaciju iz prve ruke. Čepurin je naznačio da je Rusija posebno zainteresovana za srpsko voće, pre svega jabuke, maline, šljive, ali i vino. Zbog nezagađenog zemljišta Srbija ima šansu i za izvoz organskih proizvoda. Ukazao je i na mogućnosti zajedničke proizvodnje poljoprivredne mehanizacije, ali i semena.
Trend rasta izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, posebno voća, nastavljen je i ove godine, kaže za Sputnjik Danijela Čabarkapa, direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije.
Trgovinska razmena Srbije i Ruske Federacije, koja je u prvom kvartalu ove godine iznosila 660 miliona dolara, beleži dinamičan rast uvoza, ali i izvoza srpskih proizvoda na rusko tržište.
Srpski izvoz iznosio je 223 miliona dolara i u odnosu na isti period prošle godine bio je za 23,2 odsto veći. Gotovo četvrtinu vrednosti izvoza, nepunih 50 miliona dolara, donela nam je prodaja svežih jabuka, uvećana čak za 30 odsto u poređenju sa istim periodom 2016. godine.
Uzimajući u obzir sadašnju dinamiku, ove godine se očekuje da ukupna razmena sa Rusijom premaši milijardu dolara u odnosu na 800 miliona u 2016. godini, napominje Danijela Čabarkapa.
Ona ukazuje da taj trend rasta izvoza, posebno poljoprivrednih proizvoda, postoji već prethodnih pet godina. U tom periodu je izvoz svežih jabuka porastao za 203 odsto, drugog svežeg voća za 102 odsto, ali je u proseku za 200 odsto porastao i ranije skroman izvoz smrznutog voća i povrća. Za oko 30 odsto više su se prodavala i naša vina.
Najnoviji podaci o izvozu prehrambenih proizvoda samo su demantovali one koji su mislili da će Srbija biti na gubitku čim Rusija popravi odnose sa Turskom i obnovi uvoz hrane iz te zemlje. Na ogromnom i probirljivom ruskom tržištu, opet se pokazalo, ima dovoljno mesta za sve.
Samo glavni grad Rusije, u kome prema nekim podacima živi i do 20 miliona ljudi, potroši više od 12 miliona tona prehrambenih proizvoda godišnje. Primera radi, Moskovljani pojedu godišnje 370.000 tona jabuka, 20.000 tona više nego što ih za godinu dana proizvede cela Srbija.
Stručnjaci smatraju da je Srbija do sada iskoristila šansu u skladu sa svojim mogućnostima i organizacionim sposobnostima, ali i da je za značajniji proboj na zahtevno rusko tržište potrebno mnogo više. Koliko smo napredovali u odnosu na prošlu godinu pokazaće u septembru i „Vorld fud“, Međunarodni sajam prehrane u Moskvi. Na toj manifestaciji održanoj prošle godine srpske kompanije dogovorile su poslovne aranžmane vredne 34,7 miliona evra.
Međutim, opšte je poznato da veći izvozni potencijal srpskih kompanija zahteva pre svega organizaciju objedinjene ponude srpskih proizvoda u velikim trgovinskim lancima, formiranje distributivnog centra za srpske proizvode u Moskvi ili Moskovskoj oblasti, proširenje asortimana robe. Da prodamo makar to što imamo, ako već ne možemo više da proizvedemo.
Danijela Čabarkapa kaže da se razmatra ideja logističkog centra koji bi omogućio lakši izvoz naših proizvoda. Ona je ipak zaključila da se može reći kako čak i udaljenost tržišta i transportni troškovi ne odvraćaju naše izvoznike, ali ni da cena srpskih proizvoda na ruskom tržištu ne odvraća tamošnje kupce.
„Upravo to govori da su naši proizvodi izuzetno cenjeni i prepoznati kao kvalitetni. Kada kažete voće iz Srbije, podrazumeva se da je kvalitetno, sveže i zdravo. Zato smo sigurni da će tendencija, koja je primećena u prethodnim godinama, biti realizovana i u budućem periodu“, rekla je Danijela Čabarkapa za Sputnjik.
Uprkos velikoj supstituciji strane robe i sve više razvijenom „ekonomskom patriotizmu“, koji su „promovisale“ sankcije Zapada, Rusi su uz masovnu kupovinu domaćih proizvoda rado pazarili i hranu koja dolazi iz tradicionalno prijateljskih zemalja, među kojima je i Srbija. I tu se, kao što reče Čepurin, ništa neće menjati, uprkos nastojanju da u potpunosti izbalansiraju svoj izvoz i uvoz.
