Banke u Srbiji građanima naplaćuju više od 260 naknada, a računajući i one koje plaćaju firme, reč je o skoro 500 raznih provizija. Upravo razne provizije i usluge su činile trećinu ukupnog prihoda banaka u prošloj godini, u kojoj su uknjižile 61 milion evra dobiti. Dve trećine je, očekivano, bio prihod od kamata.
Posle sve većeg broja tužbi građana zbog, po njihovom mišljenju, nezakonite naplate raznih naknada, reagovala je i Narodna banka Srbije (NBS) dopisom bankama u kome ukazuje na to da „naplaćene naknade i troškovi moraju biti odraz stvarnih troškova koje banke imaju kada pružaju neku uslugu“.
Centralna banka je, tako, sugerisala da bi naknade i troškovi koje banke naplaćuju za obradu i administriranje kredita trebalo naplaćivati u fiksnom iznosu, a ne procentualnim iznosu, koji se kreće od 0,5 odsto do čak tri odsto vrednosti kredita. Drugim rečima, usluga obrade kredita trebalo bi da bude uvek ista, koliki god kredit bio, kako suštinski i jeste.
Banke su, zasad, samo primile k znanju dopis NBS, reagovanja još nema. Na pitanje može li neobavezujući dopis NBS uticati na promenu politike banaka, Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije za Sputnjik kaže da to može regulisati samo bankarsko tržište.
„Stvar je poslovne politike banaka kako će ići sa cenama, provizijama, sa fiksnim naknadama. Vi možete da dajete preporuke, ali one nisu obavezujuće. Jedini način je da to samo tržište reguliše“, kaže on.
To konkretno znači da bi neke banke mogle da smanje naknade, na taj način, kako objašnjava, povuku nogu i time privuku klijente i dovedu konkurenciju u situaciju da reaguje.
Na pitanje koliko tu može da pomogne Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Grubišić kaže da on tu nema uticaja i podseća da se taj propis tiče samo neophodne transparentnosti banke kada predočava troškove klijentu.
„Zakon se ne meša u poslovnu politiku banaka i ne utiče na nju. Bitno je samo da klijent vidi efektivnu kamatnu stopu, a to je ona stvarna cena koštanja kredita, gde je sve uračunato“, ističe Grubišić za Sputnjik. Po njegovoj oceni, banke to i rade.
Drugim rečima, kada je pre mesec dana Viši sud u Somboru doneo pravosnažnu presudu da je jedna banka nezakonito naplatila naknadu za obradu kredita i obavezao banku da klijentu vrati novac, jedino što je banka mogla nezakonito da uradi to je da nije precizno i jasno ukazala klijentu na njegove obaveze. Da je tako uradila i prikazala mu efektivnu kamatnu stopu, ma koliko to bilo, i on to potpisao, ne bi imao pravo da se buni.
I u NBS su Sputnjiku rekli da njihov dopis za banke nije obavezujući, i da su one, prema zakonu, jedino u obavezi da potencijalnom klijentu transparentno ukažu na troškove koje će imati.
Za potrošača je, dakle, od ključnog značaja da razume naknade koje će morati da plati, kako bi mogao da ih uporedi sa ponudama drugih banaka. Kako se, međutim, snaći i odabrati najbolju bankarsku ponudu u Srbiji, gde ne postoji jedinstveni registar naknada koje banke naplaćuju za različite usluge i gde je i terminologija različita za manje-više istu vrstu usluga? Jer negde će vam naplatiti čekove koje niste realizovati, negde SMS obaveštenja, slanje opomena…Banke imaju na desetine „sitnih“ provizija koje namiruju kroz gotovo svaki posao koji obave za klijenta. Uz standardne naknade na koje smo navikli, poput vođenja tekućeg računa, raznih izvoda, izrade kartica, provizije za plaćanje računa, pojedine banke naplaćuju čak i trošak obrade neosnovanih reklamacija. I to nije sitan trošak, u jednoj banci ta „usluga“ košta čak 2.460 dinara.
Nema sumnje da standardizovana terminologija, zajedno sa jasno iskazanom naknadom i informacijom o najreprezentativnijim uslugama banke, može da pomogne potrošačima da razumeju i uporede naknade i naprave za njih najbolji izbor poredeći ono što nude banke, ukazuju u NBS. Zbog toga Centralna banka, kako je potvrđeno Sputnjiku, priprema nacrt zakona kojim će se detaljnije urediti pravila koja se odnose na transparentnost i uporedivost pojedinih naknada koje se naplaćuju.
Jer NBS, ako ne može da bankama propiše ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuju za obavljanje poslova, u skladu sa odredbama Zakona o bankama, može da propiše jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.
Zato najnoviji dopis NBS bankama za građane neće značiti ništa posebno. Oni će i dalje morati da otvore četvore oči pre nego što stave potpis na bilo koji ugovor s bankom. Naknadna pamet im neće biti od pomoći.
A naplata troškova, kao najlakša bankarska zarada, raste od 2014. godine. Tako su finansijske institucije u 2014. godini imale 25,68 milijardi dinara dobiti po toj osnovi, u 2015. godini 25,88 milijardi, dok su već za prvih devet meseci 2016. prihodovale više nego u celoj 2015.
Prema podacima Agencije za privredne registre, banke su prošle godine na ime raznih naknada i provizija naplatile ukupno 51 milijardu dinara. Kada se od toga oduzme skoro 16 milijardi dinara provizija koje su banke imale kao trošak, dobija se neto rezultat od 35,3 milijarde dinara čiste zarade od raznih naknada, ne samo prema građanima nego i privrednim subjektima.
Iznosi za pojedine provizije nisu veliki, ali kada se sve sabere, to je dosta sigurnog novca do koga se dolazi bez ikakvog rizika. I to je odlika bankarskog sektora svuda u svetu.
Da i banke u Evropi „žive“ od provizija ukazuje i poziv poverenika za zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu, koji je još pre dve godine tražio da banke u EU olakšaju klijentima prebacivanje računa iz jedne u drugu banku, ali i da im se omogući jasniji uvid u visinu provizije.
