Uz podršku Narodne banke Srbije (NBS), koja je 3. februara na međubankarskom deviznom tržištu prodala 45 miliona evra, dinar će se u ponedeljak vratiti ispod nivoa od 124 dinara za evro. Zvanični srednji kurs iznosiće 123,9982 dinara za evro, domaća valuta će prema evru biti slabija 0,3 odsto nego pre mesec dana, a 1,2 odsto na godišnjem nivou, saopštila je NBS.
Slabljenje dinara prema evru poslednjih dana i prelazak te nove psihološke granice od 124 dinara za evro doneo je uznemirenost zbog podsećanja na situaciju s početka 2015. godine, kada je dinar iz dana u dan slabio.
Da li treba da nas brine to što je za mesec dana ove godine raspon kursa otišao od 123,4512 dinara za evro, kada je 4. januara bio najjači, do 124,0147 kada je 3. februara bio najslabiji?
Po oceni direktora u Ekonomskom institutu, analitičara Ivana Nikolića, nema razloga za brigu.
„Ništa strašno“, kaže Nikolić za Sputnjik i objašnjava — imamo sezonske standardno jake faktore koji deluju oko Nove godine. Uz to je sticajem okolnosti, kao i prošle godine, promenjena monetarna politika američke centralne banke (FED) i sve je delovalo na nešto veću tražnju za devizama.
Da bitnijih promena nema u odnosu na prošlu godinu, on ilustruje činjenicom da su intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu od početka ove godine bile otprilike u istom obimu kao one u isto vreme 2016.
Situacija se ponovila, što je dovelo do blagog slabljenja dinara budući da, kako podseća, NBS ne brani neki nivo domaće valute već interveniše samo da bi sprečila veće dnevne oscilacije.
Na pitanje šta možemo dalje da očekujemo kad je reč o kursu, Nikolić odgovara da je apsolutno ubeđen da se ništa bitnije neće promeniti u narednim mesecima.
„U ovoj godini možemo da očekujemo da se održi ta relativna valutna stabilnost. Neću reći apsolutna jer i u prošloj godini je dinar oslabio do dva odsto, otprilike 1,9 prema evru, odnosno 1,7 prema dolaru. Ništa više od toga se neće promeniti 2017. U tom pogledu građani i privreda mogu da budu potpuno spokojni“, tvrdi Nikolić.
Na pitanje da li će se na veću tražnju za devizama odraziti i nova povećanja osnovne kamatne stope od strane FED-a, koji je to ranije najavio, analitičar Ekonomskog instituta dogovara: „Videćemo kako će to ići“.
Ta najava FED-a da će u 2017. najmanje dva puta menjati referentnu kamatnu stopu odnosila se na neke druge okolnosti.
„Oni su najavili, ali to sada sve zavisi od ekonomske politike koju će voditi predsednik Donald Tramp i njegova administracija, što sada još nije poznato“, napominje Nikolić.
Ipak smatra da svakako neće biti povratka na nivoe nekonvencionalne monetarne politike koja je bila kada su kamate praktično bile negativne.
Inflacija je, kako je objasnio, u porastu i u Americi. Dostignut je gotovo taj ciljani nivo od dva odsto, s druge strane, stopa nezaposlenosti kao značajan indikator, jeste ispod prirodnog nivoa. Prema tome, zaključuje Nikolić, stekli su se uslovi da se monetarna politika normalizuje, odnosno napusti neubičajena praksa iz prethodnih godina, a to znači i nešto više kamatne stope.
Problem sa zemljama u razvoju kakva je i Srbija jeste što te više kamatne stope predstavljaju signal delu investitora da zbog očekivanja i rizika sele kapital iz tih zemalja, naglašava analitičar. On, ipak, dodaje da se ništa u Srbiji drugačije ne dešava nego što je u sličnim zemljama u regionu.
„Konačan zaključak je, dakle, da se ne dešava ništa neuobičajeno, inflacija je potpuno pod kontrolom. Niko ne sagledava ovu godinu ništa drugačije nego što je bila prošla“, kaže za Sputnjik direktor u Ekonomskom institutu.
U izazove stabilnom kursu u 2017. Guverenerka NBS Jorgovanka Tabaković je još krajem prošle godine navela očekivani nastavak normalizacije monetarne politike FED-a, ekspanzivniju fiskalnu politiku SAD, ali i politička dešavanja na međunarodnoj sceni. Od izbora u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji… do odluke Evropske centralne banke o daljem sprovođenju programa kupovine finansijske aktive.
Ona je ocenila da najbolju odbranu od tih uticaja čine dalja pozitivna domaća kretanja na polju makroekonomske i fiskalne stabilnosti, rast privrede, kao i smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže i nivoa javnog duga.
