Samit u Trstu okupio je zemlje Zapadnog Balkana, kao i lidere Nemačke, Francuske i Italije, a na njemu je učestvovao i hrvatski premijer Andrej Plenković.
U članku se ističe da EU sada nije u stanju da primi nove članice, te da zbog toga žele da stvore carinsku uniju.
„Planiranu balkansku carinsku uniju trebalo bi da sačinjavaju Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija, dakle sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije, te po mogućnosti i Albanija, a iz EU poručuje kako bi stvaranje zajedničkog privrednog prostora ove zemlje učinilo spremnijim za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako ona bude spremna da ih primi u svoje društvo“, piše "Velt".
Istovremeno, EU želi zadržati svoj uticaj u regionu u kojem se već „sukobljavaju rivalske velike sile“. Na radost Slovenije i Hrvatske, „one su već članice EU“.
„Cilj carinske unije je deaktivirati balkansko bure baruta, ali tako da se te zemlje ne prime u EU, s tim da je Zapadni Balkan za EU trivijalan, ali je, politički gledano, naročito ako se zna evropska istorija, od centralnog značenja. Jugoslavija je držala stabilnom tu eksplozivnu mešavinu naroda, a sada je to zadatak Evropske unije“, piše u tekstu u nemačkom listu, u kome se upozorava da napetost u regionu sve više raste.
Zato EU želi da „oživi bivšu Jugoslaviju, ovaj put kao carinsku i transportnu uniju, samo bez Hrvatske i Slovenije koje su već u EU“. U takvoj konstelaciji „Srbija bi bila glavna i sve ostale države bi gravitirale prema njoj“, te ne čudi zašto službeni Beograd najsnažnije podržava ovu „evropsku, to jest nemačku ideju“.
„Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj uniji“, konstatuje se u „Veltu“, te dodaje da se onda ni Makedonija „ne bi više stalno morala da se plaši za svoj opstanak, jer bi bila deo većeg saveza, umesto sama i bez odbrane, okružena susedima koji su neprijateljski nastrojeni: Grčkom, Albanijom, Bugarskom i Srbijom, koje sve donekle smatraju da Makedonija nije prava država, te da neki njeni delovi njima pripadaju, a i da su Makedonci izmišljen narod“.
Napominje se i da su ankete pokazale da se žali zbog raspada Jugoslavije u zemljama Zapadnog Balkana, s izuzetkom Kosova, a konstatuje se i da je nestanak Jugoslavije stvorio vakuum moći u Evropi koji ni danas nije ispunjen na odgovarajući način.
„Baš kao što je raspad Habzburške monarhije učinio Evropu slabijom i Hitleru kasnije izručio novonastale patuljaste države, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentnu zonu konflikta u srcu Evrope“, u kojoj „igre geopolitičke dominacije igraju Rusija, Turska, SAD, Nemačka i druge velike sile.
Jugoslavija se raspala zbog „rivaliteta Srba i Hrvata“, no i nova zapadnobalkanska unija bi bila bipolarna: s jedne strane osam miliona Srba u Srbiji i BiH, a s druge pet miliona Albanaca u Albaniji, Kosovu i Makedoniji dominirali bi ostatkom saveza.
„Ako bi sve te zemlje stvorile zajednički ekonomski prostor, to bi logično olakšalo njihovo pristupanje EU“, piše „Velt“ i podseća da je sama EU započela manje-više kao carinska unija. S druge strane, naročito je problematičan odnos Srbije i Kosova, koja ga smatra svojim delom, a ne nezavisnom državom, te bi se u tom slučaju mogao ponoviti kiparski scenario", piše u tekstu.
„Najmanje koristi bi od zapadnobalkanske carinske unije imala Crna Gora, koja je najviše odmakla u svojim pregovorima za pristupanje EU, te bi za nju ostanak u novostvorenoj carinskoj uniji značio najveći gubitak. Za Kosovo bi ta ideja, uprkos dominaciji Beograda, mogla doneti najviše koristi, jer reč je o državi koja je od svih najdalje od članstva u EU, te bi ovo bio za njih doslovno prvi korak u tom pravcu“, zaključuje se u tekstu.
B92