Naime, Rusija bi, prema pisanju lista „Izvestija“, mogla da smanji nivo predstavništva u NATO-u na privremenog otpravnika poslova. Oleg Kulakov, profesor Vojnog univerziteta, ocenjuje da situacija u kojoj NATO čuje samo sebe više ne odgovara Rusiji.
„To je počelo još pre nekoliko godina, i Rusija je sa strpljenjem čekala da se situacija promeni, ali sada postoji mogućnost da će Moskva jasno i glasno staviti do znanja da neće više tolerisati takvo ponašanje. NATO je skoro uništio potencijal za bilateralnu saradnju čak i u oblastima u kojima smo imali dobre perspektive, to se tiče globalne bezbednosti, borbe protiv terorizma“, objašnjava Kulakov.
On navodi primer Centralne Azije, gde Rusija ukazuje kolegama na činjenicu da u severnim delovima Avganistana raste broj pripadnika DAEŠ-a.
Međutim, kaže Kulakov, umesto da reaguje, NATO optužuje Rusiju zbog navodne saradnje sa talibanima i na sve moguće načine skreće pažnju sa zabrinjavajućih podataka na koje ukazuje Rusija.
„Imam utisak da NATO elita želi da koristi terorizam u političke svrhe. O kakvom visokom nivou predstavništva onda možemo da govorimo? Da ne pominjem i dalje instaliranje vojne infrastrukture NATO-a blizu ruskih granica“, podseća ruski ekspert.
Aleksej Fenenko sa Instituta za međunarodnu bezbednost Ruske akademije nauka podseća da Rusija i NATO nisu produžili važenje osnovnog akta.
„Dejstvo osnivačkog akta Rusija—NATO je prestalo 27. maja 2017. godine, i to je za mnoge prošlo neprimećeno, zato su najave da će doći do snižavanja nivoa predstavnika sasvim na mestu i nisu ništa neočekivano“, ukazuje Fenenko.
Odredbe samog osnivačkog akta predviđaju automatsko produžavanja ovog ugovora svakih deset godina, ako su obe strane saglasne sa tim. Međutim, u decembru 2015. godine Poljska je uložila veto na automatsko produžavanje i zato delovanje ovog pravnog akta nije bilo automatski produženo čak ni u skraćenoj varijanti.
Imajući u vidu da je nivo predstavnika između Rusije i NATO-a bio regulisan i uslovljen osnivačkim aktom, onda se sa pravne tačke gledišta, a pošto nije došlo do produžavanja, nivo predstavljanja strana vraća na prethodni nivo.
„Može se reći da je ovo neprijatan momenat, najpre zato što između Rusije i NATO-a sada ne važi osnivački ugovor, ali to ne isključuje održavanje sastanka Saveta Rusija—NATO, koji je zakazan za 13. jul. Obe strane sada grozničavo traže način da reše ovu obostrano neprijatnu situaciju i da nađu nekakvu zamenu za osnivački akt“, kaže Fenenko.
Oleg Kulakov se slaže da će, uprkos svemu, dijalog na nivou Saveta Rusija—NATO biti nastavljen.
„Eventualni pad nivoa diplomatskog prisustva ne znači da Evropi preti vojni sukob Rusije i NATO-a. To je samo odraz realnog stanja, i liči na situaciju iz ′80-ih, kada su zapadne zemlje smanjile nivo diplomatskog prisustva u SSSR-u zbog sovjetske operacije u Avganistanu. Na čelu NATO-a su ipak pragmatičari i realisti, oni dobijaju političke poene zahvaljujući konfrontaciji sa Rusijom, ali naravno da niko ne želi sukob“, ističe Kulakov.
Prema mišljenju Alekseja Fenenka, u svetlu odnosa Rusije i NATO-a, razgovori Putina i Trampa u Hamburgu su, makar u ovom segmentu, ipak bili neuspešni, jer nikakva odluka nije doneta.
„Takođe, trebalo bi reći da posle već pola godine od stupanja Trampa na mesto predsednika, njegova administracija ne daje razloga za optimizam. Dobrima rezultatom pregovora bi se moglo smatrati potpisivanje konkretnih dokumenata, a zasad imamo samo prazne reči“, konstatuje ruski stručnjak.
