Organizatori tvrde da je cilj vežbi obezbeđivanje stabilnosti u crnomorskom regionu, a eksperti smatraju da su ti manevri podsetnik ukrajinskom društvu da Amerika nije zaboravila Kijev.
Manevri će se održati, kao i prošle godine, u severozapadnom delu Crnog mora, u Odeškoj i Nikolajevskoj oblasti, u blizini ruskih granica, ali ruski analitičari smatraju da to ne predstavlja ozbiljniju vojnu pretnju za bezbednost Rusije.
Eksperti navode da će ukrajinski mediji na ove i sve druge ukrajinsko-američke vežbe gledati kao na demonstraciju sile prema Rusiji, ali da to nije ništa više od „propagandnih manevara“.
Održavanje ukrajinsko-američkih vojnih vežbi konstantno će pratiti snage i sredstva Ruske crnomorske flote. To podrazumeva vazdušno izviđanje, pratnju brodova, rad nadzemnih stanica.
Ruski mediji navode da Rusija drži pod kontrolom sva dejstva i manevre koje sprovodi NATO u blizini njenih granica i podsećaju da će ove godine na borbeno dežurstvo stupiti radar „Podsolnuh“ (Suncokret), koji će kontrolisati priobalni pojas širine 200 milja i biće u stanju da prati prolazak svakog broda kroz Bosfor.
Ruski odgovor
Vojni eksperti, međutim, ističu da su ove vojne vežbe direktna provokacija upućena Rusiji, jer NATO vojnici na ruskim granicama uvežbavaju i operaciju zauzimanja teritorije.
„Te vežbe se ne održavaju prvi put, ali svaki put kod ruske strane pobuđuju brojna pitanja, s obzirom na to da Rusija u Crnom moru ima strateške interese i da je to glavna baza Crnomorske flote. Važno je reći da Ukrajinci i Amerikanci vežbaju iskrcavanje marinaca, a to znači da oni uvežbavaju konkretne operacije u cilju zauzimanja teritorije, a ne sprovode samo antiterorističke vežbe i jačanje koordinacije između štabova. Drugim rečima, ovde postoji neki agresivni element koji se tiče sticanja dominacije u regionu“, kaže za Sputnjik vojni ekspert Dmitrij Litovkin, kapetan u rezervi.
„Jasno je da glavnu ulogu ovde igra Vašington. Sjedinjene Države znaju da Rusiju iritiraju sve vežbe u blizini njenih granica, pa se ovo može shvatiti kao provokacija. Na takve poteze Rusija uvek odgovara održavanjem svojih vežbi, kojima poručuje da je spremna da odgovori na svaki razvoj situacije, pretnju i izazov. Učešće Ukrajine na ovim vežbama objašnjava se njenom težnjom ka članstvu u NATO-u, a Kijev takođe ima i planove za nabavku zapadnog naoružanja. Samim tim, na ovim manevrima Ukrajina uvežbava kooperaciju sa NATO snagama“, dodaje Litovkin.
Ko sve učestvuje
Međunarodne vojne vežbe „Morski povetarac“ redovno se održavaju od 1997. godine u okviru Memoranduma o razumevanju i saradnji u pitanjima odbrane i vojnih odnosa između ministarstava odbrane SAD i Ukrajine.
Sporazum ima bilateralan karakter, ali u proteklih 17 godina u manevrima, osim organizatora, učestvuju i druge zemlje-članice NATO-a i učesnice programa „Partnerstvo za mir“. Ove godine učestvuju Belgija, Bugarska, Kanada, Francuska, Gruzija, Grčka, Italija, Moldavija, Norveška, Poljska, Rumunija, Švedska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija i SAD.
Rusija je na ovim vežbama učestvovala samo jedanput — 1998. godine — sa tri broda svoje crnomorske flote.
Glavni cilj manevara je, kako je saopštio NATO, jačanje saradnje između snaga zemalja-učesnica, kao i poboljšavanje fleksibilnosti oružanih snaga zemalja-učesnica. U okviru „Povetarca 2017“ sprovodiće se vežbe vojno-pomorskih operacija uz primenu sredstava protivvazdušne odbrane, operacije traganja i spasavanja itd.
U manevrima učestvuju pešadija, mornarica i marinci, kao i više od 30 brodova i čamaca i preko 20 letelica. Ranije su na aerodrom u Odesi radi učešća na vežbama stigle i specijalne jedinice NATO-a, oko 10 ronilaca i nekoliko desetina vojnika drugih rodova, a u Crno more je uplovio i američki razarač „Karni“.
Šta čini ukrajinsku flotu
Vojni eksperti navode da je ukrajinska ratna flota mala i da je to jedan od razloga zbog čega se dovlače strane fregate. Drugi razlog je i priprema Ukrajine za tešnju saradnju u okviru Alijanse.
„Remontovana fregata ’Getman Sagajdačni‘ nedavno je izašla na more i pokvarila se, a to je jedini ratni brod koji predstavlja nekakvu vojnu silu ukrajinske ratne mornarice. Ostatak ukrajinske flote čine čamci, takoreći mali brodovi predviđeni za dejstva u priobalnim vodama. To da oni ne predstavljaju ozbiljnu vojnu silu svima je jasno. Ali, trebalo bi imati u vidu da su te vežbe u stvari deo priprema sastava ukrajinske flote za buduću saradnju u formatu NATO-a, u slučaju da Ukrajina bude primljena u tu organizaciju ili u slučaju da ona postane blizak partner tog vojnog bloka“, zaključio je Litovkin.
Podsećanja radi, vojne vežbe „Morski povetarac“ su ranijih godina nekoliko puta otkazivane. Manevri nisu održani 2006. godine zbog protesta građana sa juga zemlje, uključujući i Krim, koji su se usprotivili ulasku Ukrajine u NATO. Tada su demonstranti blokirali luku u Feodosiji i nisu dozvolili da se oružje i vojna tehnika iznesu na vojne poligone.
Tri godine kasnije vežbe su otkazane jer ukrajinski parlament nije dao obavezno odobrenje za prisustvo stranih trupa na teritoriji te bivše sovjetske republike.
Ni prošle godine nije sve išlo glatko. Bilo je planirano da pomorska faza vežbi počne 18. jula, ali je odložena jer američki brod nije u predviđenom roku prošao kroz Bosfor, a ukrajinska fregata „Getman Sagajdačni“ se pokvarila.
