Na konferenciji o evropskoj bezbednosti DESCOP, koja je upravo završena u Pragu, bilo je govora o definisanju glavnih opasnosti po EU. Učesnici su bili neodlučni da li da Rusiju postave na prvo mesto liste ili na drugo, odmah posle terorizma i oružja za masovno uništavanje. Martin Koler, češki vojni analitičar, u razgovoru za Sputnjik se pita da li se ovde radi o izopačenoj ideološkoj gluposti, podlosti i totalitarizmu, ili pak o potpunoj neodgovornosti pred sopstvenim građanima. Kolera takođe zanima šta se dešava sa ukupnom evropskom svešću.
„Ideolozi EU već dugo pokušavaju da uz pomoć medija stvore predstavu o tome da Rusija nije evropska država, već naslednica SSSR-a i da je, kao takva, ’imperija zla‘. Takva kampanja koja se vodi protiv Rusije, po mom mišljenju, ima zadatak da zamaže oči građanima Evrope, kako ne bi shvatili da se nad Evropom nadvija ekonomska katastrofa“, smatra Koler.
Češki vojni analitičar objašnjava da Rusija u poređenju sa NATO-om izgleda slabije. Ako samo uzmemo u obzir vojni budžet SAD, on devet puta prevazilazi ruski. Po broju vojnika i po količini vojne tehnike NATO po različitim procenama prevazilazi Rusiju otprilike tri puta, a američka flota je 22 puta brojnija od ruske.
„Pa ipak, postavlja se pitanje, ako je već statistika takva, zašto onda NATO i EU vide u takvoj ’slaboj Rusiji‘ najveću opasnost za evropsku i svetsku bezbednost. Od 1990. godine Rusija nije napadala druge države. Naprotiv, njeno vojno prisustvo u Evropi je bilo u potpunosti eliminisano, Americi je prodato najnovije naoružanje, kao i nekoliko stotina tona plutonijuma, materijala koji se koristi u vojnoj industriji“, ističe Koler.
Raspad SSSR-a izazvao je najveću reorganizaciju vojske u Evropi.
Konflikt u Gruziji je buknuo kao posledica sukoba naroda Osetije i Abhazije. Inicajlni razlog stupanja Rusije u ovaj konflikt bio je napad Gruzije, što je potvrđeno i u izveštaju komisije Evropskog Saveta, podseća češki analitičar.
Pripajanje Krima Rusiji ispravilo je istorijsku nepravdu prema žiteljima poluostrva, koji su decenijama protestovali zbog nepromišljene Hruščovljeve odluke. Ogromna većina stanovnika Krima je na referendumu, u čiju legitimnost nisu posumnjali ni međunarodni posmatrači, glasala za povratak u sastav Rusije. Čitav proces je ostvaren u skladu sa osnovnim principom UN, pravom naroda na samoopredeljenje, ističe Koler.
Sada kada se Rusija aktivno bori protiv terorizma u Siriji, a istovremeno Evropu potresa serija terorističkih napada i eksplozija, učesnici konferencije o bezbednosti DESCOP u Pragu, proglasili su Rusiju najvećom opasnošću.
Tokom čitave konferencije, češki i međunarodni učesnici su se uporno zalagali za stvaranje evropske vojske, obrazlažući svoje stavove navodno primetnom smanjenom aktivnošću oružanih snaga SAD u Evropi.
„EU kao nadnacionalna organizacija, sa policijskim i vojnim snagama svojih država-članica, ne može da izađe na kraj sa masovnim migracijama iz Severne Afrike i Azije. Ova pojava izaziva ozbiljne probleme u oblasti bezbednosti, ekonomije, obrazovanja i zdravstvenog sistema“, govori Koler.
Stvaranje evropske vojske neće rešiti postojeće probleme. U suštini, ako bi i došlo do formiranja jedne takve institucije, to bi bio nemački Bundesver koji bi imao svoje potčinjene u drugim evropskim državama.
„Svakome je jasno da bi stvaranja nekakve ’evropske vojske‘ samo stvorilo dodatne troškove. Čak i ako bi Evropa oformila sopstveni vojni blok, koji bi zapravo bio najpre usmeren protiv Rusije, to nikome ne bi donelo korist“, zaključuje češki vojni analitičar.