Pitanje cene
U okviru tekućeg Državnog programa naoružanja od 2011. do 2020. godine Severna flota je dobila tri podmornice, dve atomske („Jurij Dolgoruki“, projekta „Borej“, i „Severodvinsk“, projekta „Jasen“) i jednu dizelnu („Sankt Peterburg“ projekta „Lada“ ), kao i srednji izviđački brod „Jurij Ivanov“ projekta 1828. Do kraja 2017. godine flota će dobiti i višenamensku fregatu „Admiral Gorškov“ projekta 22350 i veliki desantni brod „Ivan Gren“ projekta 11711. Do 2020. godine planirano je da floti bude predat i niz novina različite namene. Ipak, brodova prvog ranga (nosači aviona, krstarice, teške razarače i druge) među njima najverovatnije neće biti.
Ministarstvo odbrane je više puta saopštavalo planove o izgradnji ovakvih brodova. Između ostalog, mnogo se govorilo o perspektivama projekta nuklearnog nosača „Štorm“, koji bi zamenio teškog nosača aviona „Admiral Kuznjecov“. Ipak, on se neće pojaviti u bliskoj budućnosti. Zamenik ministra odbrane Jurij Borisov je saopštio da će ugovor o izgradnji „Štorma“ biti potpisan tek krajem 2025. godine.
Slična situacija je i sa teškim razaračem projekta „Lider“. Ti brodovi treba da postanu univerzalni „udarnici“ u ruskim flotama i da zamene raketne krstarice, protivpodmorničke brodove.
„Druga mladost“
Severna flota neće ostati bez savremenih velikih brodova. Već za 2017. godinu planirano je da počnu remont i modernizacija „Admirala Kuznjecova“. Iskustvo njegove borbene primene u istočnom Sredozemlju otkrili su niz nedostataka, povezanih sa radom energetske ustanove, mehanizama, aerofinišera i slično. Osim toga, na brodu se planira zamena radio-elektronskog i radiolokacionog naoružanja, kao i avijacioni navigacioni kompleks.
„’Admiral Kuznjecov‘ je prilično specifičan nosač aviona. Njegovo avionsko krilo čine ne samo lovci, što određuje ulogu broda isključivo kao odbrambenu. Na njemu se nikad ne nalaze avioni sa radarima, za radioelektronske borbe i slično, potrebni za izvođenje sveobuhvatnih ekspedicionih udarnih operacija. Uz to, na ’Kuznjecovu‘ je postavljen kompleks protivbrodskih raketa ’Granit‘. Nije jasno zašto je on potreban brodu. U okviru modernizacije, po mom mišljenju, potrebno je demontirati udarno oružje sa nosača aviona i osloboditi mesto za povećanje zaliha goriva i municije avio-krila“, rekao je za Sputnjik glavni urednik magazina „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski.
Još jedan kandidat za „drugu mladost“ je velika raketna krstarica projekta „Orlan“ — „Petar Veliki“. On je počeo sa radom 1988. godine i već je prilično zastareo. Očekuje se da velika modernizacija na njemu počne do 2020. godine, čim se vrati „Admiral Nahimov“, koji se remontuje od 1999. godine.
Podrška sa obale
Govoriti o borbenoj sposobnosti flota, oslanjajući se samo na jake strane njegovog brodskog sastava, bilo bi pogrešno. Severnu flotu podržava jaka vojna grupa koja pokriva značajni deo naših teritorijalnih voda, o čemu je govorio ministar odbrane Rusije Sergej Lavrov 24. maja, naglasivši da je obalska vojska tri flote — Severne, Baltičke i Crnomorske — prešla na organizacionu strukturu armijskih korpusa.
Severna flota nije samo flota. Po svom funkciji, ona liči na operativno-stratešku komandu ili vojni okrug. U njen sastav su ušli raketne i artiljerijske jedinice, motorizovana brigada, divizija PVO i slične „kopnene strukture“. U zoni odgovornosti ove više nego ozbiljne grupe je čitav Arktički region, osim istočnog dela.
Danas Severna flota pomera moguće granice lansiranja krstarećih raketa protivnika na teritoriju Rusije na nekoliko stotina kilometara od ruskih severnih granica. Realizuju se i drugi zadaci: osigurava se raspoređivanje strateških podmornica nosača-raketa, vrši se kontrola obale i područja uz Skandinavsko poluostrvo, zaštita ekonomskih interesa države u zoni odgovornosti. Bez podrške sa obale ta pitanja bi mnogo teže mogla da se reše. Obalska vojska Severne flote nastavlja da dobija protivbrodske raketne komplekse „Bal“ i „Bastion“, protivraketne sisteme S-400, savremena sredstva radiolokacionog i hidroakustičnog izviđanja. Osim toga, vojska na Arktiku nastavlja da obnavlja stare sovjetske baze i da gradi nove baze, uključujući „Arktičku detelinu“ na Zemlji Franca Josifa. U regionu se planira otvaranje 13 aerodroma, sa kojih morska avijacija može da štiti brodove flote u slučaju potencijalnog oružanog konflikta.
