Teoretičari zavera često spekulišu o brojnim tajnama NASA u 60 godina njene istorije, a optuživali su agenciju za razne stvari — od lažiranja sletanja na Mesec do prikrivanja dokaza postojanja vanzemaljskog života.
NASA ima tim stručnjaka i ogromnu pi-ar agenciju koja sistemski opovrgava to kao mitove, ali su se tokom godina pojavile brojne tajne i činjenice koje zahtevaju odgovor, ako ne i objašnjenje.
1. Prekid emitovanja uživo
Postoji nešto vrlo sumnjivo u vezi sa NASA što je zaintrigiralo veliki broj ljudi. Naime, u oktobru 2016. NASA je naprasno prekinula svoj „lajv fid“, a pre nego je to učinila, moglo se videti bizarno misteriozno biće koje je uhvatila satelitska kamera. Bilo je to vrlo neobično. Iako je NASA objavila fotografije, očigledno je da potajno radi na nečemu o čemu ćuti pred svetom. Kad se zatražilo objašnjenje, stigao je odgovor da je reč o normalnom meteoru kakav se može videti skoro svakog dana, uz tvrdnju da nema ničeg posebnog na tom snimku.
2. Izbrisani snimci sletanja na Mesec
Od dana prikazivanja sletanja na Mesec uživo na televiziji, NASA je optuživana za lažiranje celog događaja uz niz argumenata — na snimku se ne vide zvezde, zastava se vijori, otkuda na Mesecu stena sa slovom „C“, kako su na Mesecu senke različitih dužina… Nametala su se i brojna druga pitanja. Kada je agencija 2006. priznala da ne može da pronađe originalne snimke tog sletanja iz 1969, sumnje da je sve bila jedna velika muljaža opet su se pojačale. NASA ipak ne odstupa od svoje priče, a kasnije su iz te agencije objavili da su pronašli neke izgubljene video-zapise, ali da su ih, ljudskom greškom i zbog kresanja budžeta — presnimili.
3. Teleskop „Džejms Veb“
Običaj bilo koje supersile jeste da finansira istraživanje svemira, sviđalo joj se to ili ne — jer to je demonstracija moći, tehnologije i povoljnih finansija koje je uzdižu iznad drugih. Međutim, izgleda da takvi projekti ne idu baš uvek po planu, kao što je situacija s izgradnjom „Džejms Veb“ teleskopa, sa kojom se započelo pre oko 20 godina i koji je trebalo da bude spreman za lansiranje 2007. Međutim, dovršen je tek 2017. Projekt je u početku trebalo da košta pola milijarde dolara, ali je na kraju koštao čak 17 puta više — oko 8,8 milijardi. Sada, kad je teleskop spreman, opet ostaje pitanje koliko će još vremena proteći pre nego ga stvarno lansiraju. Lansiranje se, navodno, planira za oktobar 2018.
4. Nuklearna testiranja na Mesecu
Sovjeti su oduvek bili ogromna konkurencija Sjedinjenim Američkim Državama, a razdoblje napetosti je trajalo duže vreme. SAD su pokušavale da dokazuju svoju superiornost ne samo na području mašinstva već i kroz upoznavanje drugih svemirskih tela i objekata. Književnik koji radi biografiju astronoma Karla Sagana je u svom istraživanju naišao na neverovatne stvari, poput projekta A-119 koji je, navodno, izgledao kao plan SAD da se Mesec pretvori u mesto za testiranje nuklearnog oružja. Jesu li stvarno gore nešto testirali ili ne, nemoguće je znati.
5. Operacija „Spajalica“
Drugi svetski rat bio je veliki izazov za svet, ali i za SAD. Svaki bolji poznavalac istorije zna da je međunarodno ponašanje nakon Drugog svetskog rata bilo, blago rečeno, mutno. Usred celog haosa, CIA je u svojoj „Operaciji spajalica“ regrutovala najbolje nacističke umove. Cilj je bio domoći se naučnika iz poražene nacističke Nemačke.
To su bili najveći stručnjaci iz nacističke ratne industrije, medicine i odeljenja hemijskog oružja. Pretpostavka je bila — ako ih ne uzmemo mi, uzeće ih Rusi. Skoro 1.600 talentovanih i uspešnih nacističkih naučnika, lekara i inženjera dobilo je vize, postali su američki državljani i do kraja života ugodno živeli.
Neki od naučnika koji su na taj način regrutovani su raketni inženjeri — esesovac Verner fon Braun (tvorac slavnog nacističkog dalekometnog projektila V-1 i V-2) i Artur Rudolf, direktor koncentracionog logora, gde je 20.000 jevrejskih i poljskih radnika umrlo od premlaćivanja, gladi i vešanja. Obojica su dobila američko državljanstvo.
Pod vođstvom Vernera von Brauna izgrađeno je u SAD nekoliko novih tipova raketa-nosača za svemirske letove, a upravo on je glavni konstruktor „Saturna 5“, rakete korišćene u misijama „Apolo“ za odlazak na Mesec s ljudskom posadom.
U Ameriku je stigao lekar i istaknuti medicinski istraživač Hubertus Strughold. Na Nirnberškom sudu izvukao se bez kazne svedočeći protiv svojih kolega, a već 1947. godine prebačen je u SAD, gde je nakon nekoliko godina dobio i američko državljanstvo. Za vreme rata bio je nadležan za obuku lekara koji su izvodili eksperimente nad Jevrejima u Dahau. U SAD je bio visoko pozicioniran i u američkom ratnom vazduhoplovstvu i u NASA, izgradio je sjajnu naučnu karijeru, a poznat je i kao „otac svemirske medicine“.
