Nije prvi put da se Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA) iz Bosne i Hercegovine pominje kao služba u koju se slivaju svi poverljivi podaci iz ovog dela regiona, a u koje ima uvid Bakir Izetbegović. Da li je to tačno, teško je dokazati, ali činjenica da je na čelu ove agencije kućni prijatelj Izetbegovića svakako izaziva sumnju.
S druge starane, kada neko ko bi mogao da zna kako ova služba funkcioniše, poput Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, javno izjavi da je „obaveštajnim strukturama u BiH dat nalog za prisluškivanje državnog vrha Srbije“ i da veruje da je „isti slučaj i sa Hrvatskom“, onda stvari dobijaju mnogo ozbiljniju konotaciju. A pitanja se sama od sebe ređaju: Šta se prisluškuje, ko i zarad čega, po čijem nalogu, kome se prosleđuju te informacije, kakve su posledice i, što je najvažnije, ima li tu zloupotrebe informacija i malverzacija?
Andrija Savić, bivši prvi čovek Bezbednosno-informativne agencije (BIA), za Sputnjik podseća da je ova služba bezbednosti godinama pod dominacijom muslimanskog korpusa.
On naglašava da je BiH, u stvari, međunarodni protektorat Zapada, pa je u takvom okruženju normalno da sve žele da drže pod kontrolom. U tom kontekstu, sasvim je izvesno da ih sigurno zanima veza između RS i Srbije, i da žele da je drže na oku. To bi, navodi naš sagovornik, mogao da bude motiv iz kog su i „upregli“ ovu bošnjačku, odnosno bosansku službu bezbednosti u kojoj Bošnjaci imaju apsolutnu dominaciju.
Činjenica da je i Hrvatska pomenuta kao meta prisluškivanja OBA, prema Savićevim rečima, jeste „novi padež“, jer je ova država članica i NATO-a i EU. Srbija je, kako kaže, interesantna jer je ipak to dominantna država u regionu Zapadnog Balkana, a njena veza sa RS kao entitetom sigurno izaziva pažnju.
Naš sagovornik smatra da ovakve stvari ne mogu da nanesu štetu Srbiji, ali zato napominje da opasnost leži u drugim stvarima kad je reč o OBA i prisluškivanju. Akcenat stavlja na zloupotrebu, jer postoji mogućnost da bošnjačko rukovodstvo preko OBA neke stvari radi i „na svoju ruku“.
„Ne treba isključivati ni tu mogućnost, s obzirom na to da se bošnjačko rukovodstvo u BiH u velikoj meri naslanja na Tursku, Iran, Saudijsku Arabiju, i po verskoj liniji, ali i po finansijskoj osnovi. Treba znati koliko je ušlo para svih ovih godina iz Saudijske Arabije, ali i koliko je bilo, svojevremeno, prisustvo obaveštajne službe Irana. Ne možemo ovde da eliminišemo ni važan i značajan uticaj današnje Turske, koja se kreće u pravcu neoosmanizma“, napominje naš sagovornik.
Božidar Spasić, stručnjak za bezbednost, tvrdi da bosanska služba nema tako velike mogućnosti da prisluškuje neke razgovore u Beogradu ili Zagrebu, ali zato ne spori da prisluškuje razgovore funkcionera koji žive u BiH, a koje oni obavljaju sa vlastima iz države.
„Ovde se posebno postavlja pitanje — koju korist ta služba ima od eventualnih informacija koje prikupi? Računa se da ta bosanska služba može da prisluškuje oko 300 ljudi. To su im kapaciteti prislušnih centara, i eventualno usluga koje koriste od Turske, ili neke druge obaveštajne službe koja se nalazi na tom prostoru. Verovatno nešto koriste i od tih američkih centara koji postoje u Bosni, ali u svakom slučaju, pitanje je ko je korisnik tih informacija — Bakir Izetbegović, Vlada BiH ili…“, pita Spasić.
Spasić kao veoma spornu vidi i činjenicu da se na čelu OBA nalazi osoba koja je bliska samo jednoj — bošnjačkoj strani. Svako prisluškivanje je, kaže on, podložno i manipulaciji i korišćenju u privatne svrhe.
„Prema našim saznanjima, bosanska služba, na čijem je čelu bivši telohranitelj (Alije Izetbegovića) iz rata u BiH, Nasera Orića i ko zna još koga, ima funkciju da obaveštava Bakira Izetbegovića i još ponekoga o namerama srpskog ili hrvatskog rukovodstva. Ti razgovori svakako mogu da se koriste i u privatne svrhe, i za kompromitovanje, ucenu, ili za pripremanje nekih mera koje bi sprečile neke planove onih ljudi koji se prisluškuju“, kaže Spasić.
Ovaj slučaj je, kako je naveo, baš školski primer kako jedna strana, u ovom slučaju — Izetbegović, može da zloupotrebi te prisluškivane razgovore. Spasić kaže da je uočljivo i to da Izetbegović veoma često u javnosti koristi neke podatke ili činjenice koje je doznao putem tajnih prisluškivanja.
„Ne isključujem mogućnost da postoje velike zloupotrebe. S druge strane, s obzirom na to da je najnoviju vest saopštio predsednik RS Milorad Dodik, to vidim samo kao znak da naše obaveštajne službe o tome znaju sve. U svakom slučaju, te informacije o Srbima i Srbiji, čak i da se radi o privatnim razgovorima, ustupaju se velikim obaveštajnim službama, od kojih bosanska OBA i zavisi“, objašnjava Spasić.
Ono što je opasno, dodaje on, jeste to što kada imate meru prisluškivanja rukovodstva — imate i mogućnost širenja dezinformacija, što može da dovde do haosa u zemlji, kao što je to sada slučaj u BiH.