Petar i Fevronija, muromski čudotvorci, bili su vladari Muroma i Muromske oblasti sa samog početka 13. veka, koji su svojim životima zaslužili da budu stavljeni u red svetih ljudi Ruske pravoslavne crkve i ruskog naroda, te su proglašeni za pokrovitelje braka, ljubavi i vernosti i svega što ukrašava život ljudi koji su se opredelili za bračnu zajednicu.
Njihova priča počinje pre 700 godina u ruskom gradu Muromu gde je živeo mladi knez Petar, čiji je otac upravljao Muromskom zemljom. Kada je otac umro, njegovo mesto je zauzeo Petrov stariji brat Pavle, kome se knez Petar u svemu pokoravao. Iako je bio mlad, Petra je ubrzo zadesila veoma teška bolest, ali nije dugo morao da pati, jer mu se ubrzo pojavila izbaviteljka od bolesti — Fevronija, ćerka siromašnog pčelara.
Lepa Fevronija, celoj okolini poznata po svojoj pameti, htela je da pomogne knezu u nesreći, te dok ga je lečila, dopala mu se po onome šta je govorila, zbog čega se Petar odlučio da je oženi. Međutim, ubrzo nakon ozdravljenja, shvatio je da nije prikladno da knez oženi običnu devojku te je prekršio svoje obećanje. Ubrzo zatim se opet razboleo.
Fevronija ga opet izleči, te je Petar shvatio da ga i sam Bog kažnjava jer nije ispunio obećanje. Ovog puta se zaista oženi mladom Fevronijom. Ubrzo zatim umre Pavle, tako da je mladi Petar morao da upravlja Muromskom zemljom, što je mladu i donedavno siromašnu pčelarevu kći učinilo kneginjom cele oblasti.
Naravno da se uskoro pojavilo mnogo žena koje su joj zavidele, a i mnogim imućnim porodicama nije se dopalo što knjeginja nije plemkinja, te su počeli da je kleveću pred Petrom sa željom da ih rastave. Ali knez je sa Fevronijom živeo u miru i slozi, ma koliko se svi trudili da to pokvare.
U međuvremenu su mlađi Petrov brat i njegov bratanac, sin starijeg brata Pavla, poželeli da zauzmu mesto muromskog kneza, a Petra da proteraju. Udružili su se sa protivnicima kneza i uslovili ga — ili da se razvede od Fevronije i da je pošalje u manastir, ili sam da napusti grad.
S obzirom da Petar više nije želeo da krši svoje obećanje, on se sa svojom ženom povuče u izgnanstvo. Međutim, ubrzo su u Muromu bez Petra nastali neredi, počele su svađe oko toga ko bi trebalo da zauzme kneževo mesto. Nakon prolivene krvi, imućne porodice su shvatile da bez Petra neće biti reda, te ga zamoliše da se vrati.
Petar i Fevronija su se vratili u Murom i nastavili da žive kao i pre — mirno i srećno, a Petar je oblašću upravljao pravično, dok se kneginja bavila dobrim delima, zbog čega ju je narod ubrzo zavoleo. Zajedno su poživeli do duboke starosti, a nedugo pre smrti primiše monaštvo. Knez je tada dobio ime David, a kneginja Jefrosinija.
Nakon njihove smrti, ljudi nisu smeli da ih sahrane u sanduku koji su oni sami pripremili za sebe jer su postali monasi i nije priličilo da ih stave u isti kovčeg. Stoga su prepodobnog Davida položili u gradsku Crkvu Presvete Bogorodice, a telo blažene Jefrosinije u prigradskom Krestovozdviženskom hramu, dok je u Sabornom hramu Presvete Bogorodice ostao prazan njihov sanduk.
Sledećeg jutra su oba nova kovčega bila prazna, a tela svetih su nađena kako zajedno leže u istom sanduku. Nakon toga više nisu smeli da diraju njihova tela i sahranili su ih pored gradske Saborne crkve Rođenja Presvete Bogorodice, kako su oni sami i zapovedili – u istom sanduku.
