Poznato je da ljudsko telo može da proizvede vitamin D pod uticajem UV zraka na kožu. Kada nema mnogo sunca, tokom zime, ili u zemljama sa oblačnom klimom, vitamin D mora se dobiti preko hrane ili u sintetičkom obliku.
Međutim, standardi za upotrebu vitamina D koje danas preporučuje većina nacionalnih medicinskih organizacija za prevenciju i lečenje rahitisa, bolesti kostiju i kardiovaskularnog sistema, zasnovani su na zabludama i zbog toga mogu bukvalno da naškode čoveku.
Konkretno, širom sveta preovlađuje uverenje da su vitamin D2, koji je isključivo biljnog porekla, i D3, koji se sintetiše pod uticajem ultraljubičastih talasa i ulazi u telo preko životinjske hrane, jednako korisni. Britanski naučnici okupili su grupu od 335 žena južnoazijskog i evropskog porekla i podelili ih u pet podgrupa. Jednoj su svakodnevno davali placebo, drugoj sok obogaćen D2, trećoj kolačić sa D2, četvrtoj sok sa D3 i petoj — kolače sa D3, navodi se na portalu „Medikal ekspres“.
Posle 12 zimskih nedelja uporedili su rezultate. Ispostavilo se da se D3 apsorbuje dva puta bolje od D2. Kod žena koje su dobijale D3 sa sokom i kolačima na kraju eksperimenta vitamin se povećao za 75 odsto i 74 odsto, respektivno, dok se kod onih koje su dobijale D2 sa istim proizvodima povećao za samo 33 odsto i 34 odsto. Pri tome je kod onih koje su dobijale placebo zabeležen pad nivoa vitamina D. Slični pokazatelji primećeni su i tokom druge godine eksperimenta.
Naučnici su zaključili da je stoga one koji vole da unose vitamin D iz namirnica biljnog porekla neophodno upozoriti da obim upotrebe treba da bude najmanje dva puta veća nego što se smatralo ranije.
Protivnicima sintetičkih vitamina najbolje je da jedu meso lososa, bakalara, kavijar, jaja i masne mlečne proizvode bogate vitaminom D3, a čim se pojave prvi sunčevi zraci da odmah otrče napolje — umereno sunčanje takođe je veoma korisno.
