Premijerka Ana Brnabić poručila je da će ekonomski razvoj, digitalizacija i obrazovanje biti ključni prioriteti nove Vlade. O tome koliko je najavljeni ekonomski razvoj realan i da li je digitalizacija zaista ključna poluga za nastavak ekonomskog rasta i razvoja zemlje Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa prof. dr Mihailom Crnobrnjom, predsednikom Evropskog pokreta u Srbiji, i Ljubodragom Savićem, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Crnobrnja kaže da je digitalizacija važna ne toliko kao faktor pokretanja ekonomije, koliko kao faktor koji smanjuje čekanje u redu, birokratiju i administrativne procese.
„Građanstvo time ne dobija veći dohodak, već više vremena koje će imati na raspolaganju. Ista stvar važi i za preduzeća u međusobnoj saradnji, jer digitalizacija se ne odnosi samo na šalterskog službenika i građane sa druge strane, nego se odnosi, na primer, i na novi katastar i neki odnos između radnih organizacija, jer sve to može da se digitalizuje“, objašnjava Crnobrnja.
Sa tom ocenom slaže se i Ljubodrag Savić, ali napominje da su inovacije i obrazovanje ciljevi koji su na vrlo dugačkom štapu, što naravno ne znači da nisu potrebni.
„Inovacije i obrazovanje pripadaju korpusu dugoročnih ciljeva i situaciju u tim oblastima nije moguće promeniti za kratko vreme. Međutim, ekonomski razvoj je preko potreban jer bojim se da je većina građana do te mere siromašna da se nekim ljudima, kada se pomene inovacija, digne kosa na glavi. Oni u stvari hoće više posla, veću platu i način da prežive“, napominje Savić.
Crnobrnja ističe da ne možemo napredovati dok se ne rešimo onoga što nas koči i dodaje da nema ekonomskog razvoja dok god Srbija finansira ekonomske invalide, odnosno preduzeća koja su ispod crte, poput RTB Bora ili resavskog rudnika.
„Mi prikupljamo na razne načine nešto što bi mogli da budu investicioni fondovi, ali to nisu investicioni fondovi, već fondovi za saniranje, odnosno vođenje socijalne politike kroz proizvodnju. To je totalno pogrešno jer se socijalna politika vodi iz raspodele dohotka, a ne kroz proizvodnju i ne kroz guranje proizvodnje tamo gde je više nema uz izgovore da od toga živi 5.000 ljudi. Pa 35.000 ljudi će živeti bolje ukoliko se pare ne investiraju u rupu koja proizvodi gubitke, nego ako se investiraju u neka mala ili malo veća preduzeća, nešto što je kurentno, konkurentno i za čim postoji tražnja kod nas i u svetu“, kategoričan je Crnobrnja.
Naša boljka nisu samo velika javna preduzeća — gubitaši, objašnjava profesor Savić i ukazuje da možda još veći problem imamo sa malim javnim preduzećima na nivou opština, koja takođe gomilaju gubitke, ali opstaju kao izvor velikog broja glasača.
Kada je o obrazovanju reč, profesor Crnobrnja napominje da je Srbija prva u svetu po nesposobnosti da zadrži svoje visoko kvalifikovane kadrove. Kako kaže, naša perspektiva nije u subvencionisanju stranaca poput „Jure“, koji će zapošljavati najniže kvalifikovanu radnu snagu, već u subvencionisanju domaćih „mozgova“ koji će neku svoju ideju moći da pretvore u realnost. Sličnog stava je i profesor Savić.
„Nijedna zemlja u svetu se nije razvila tako što će angažovati najniže tehnologije i najprostiju radnu snagu. Pa svakom seljaku je potpuno jasno da najgore prolazi onaj koji je ’najbliži zemlji‘, a što si dalje u procesu prerade — više zarađuješ. Primeri drugih zemalja govore upravo obrnuto“, napominje Savić.
Crnobrnja kaže da su makroekonomski pokazatelji Srbije dobri i da je situacija sa budžetskim deficitom, kursom i inflacijom bolja nego u prethodnom periodu.
„Međutim, mi moramo da se u narednih pet godina razvijamo po stopama od 4,5, od 5, pa čak i od šest odsto, da bi boljitak osetili svi, od vozača autobusa do predsednika države. To nije nemoguće, imamo primer Kine, pa njihov recept treba primeniti. Investicije moraju biti veće, a nije dobro ako su one zasnovane samo na kreditima“, ističe Crnobrnja.
Profesor Savić poručuje da se ne treba oslanjati samo na strane investitore jer subvencije koje se njima daju država može da preusmeri na komparativne prednosti Srbije, poput prehrambene industrije.
