Hag presudio — Sloveniji pripada više od polovine Piranskog zaliva. Spor dug skoro dve decenije između Hrvatske i Slovenije dobio je epilog na Arbitražnom sudu. Odluka glasi da Slovenije dobija tri četvrtine Piranskog zaliva i prolaz kroz deo hrvatskog mora, odlučio je Arbitražni sud. Sudije su navele i da je kopnena granica Slovenije i Hrvatske većinom nesporna.
Zvanična Hrvatska je i pre presude iznela stav da je arbitražni sporazum za Hrvatsku „mrtvo slovo na papiru“, kao i da je potrebno na miran i trezven način tražiti drugu opciju rešavanja teritorijalnog spora u vezi sa morskom granicom. Slovenija je, sa druge strane, saopštila da odluka Arbitražnog suda o graničnom sporu mora da se poštuje.
Da li je Hrvatska u obavezi da poštuje odluku ovog suda i da li iz epiloga ove presude može da se povuče paralela sa sporom koji Hrvatska ima sa Srbijom na granici na Dunavu?
Slavka Kojić, stručnjak za međunarodno pravo, za Sputnjik kaže da su ovakve odluke obavezujuće za obe strane.
„Spor traje od 2015. godine, ali su još tada hrvatski zvaničnici najavljivali da je taj postupak kompromitujući i da u suštini nemaju nameru da priznaju odluku Suda. Međutim, takav način, da se u toku spora koji je u poodmakloj fazi, unapred osporava odluka, kad se verovatno već nazirao i ishod, ne može da oslobodi Hrvatsku obaveza da poštuje odluku Arbitražnog suda“, ističe naša sagovornica.
Kojićeva, kao potvrdu svojih reči, navodi reagovanje iz međunarodnih krugova koje su usledile na odluku Suda, prevashodno iz Berlina, odakle je stigla podrška u kojoj se navodi da je međunarodno arbitražno sudstvo „vredan instrument međunarodnog prava, i da se načelo u rešavanju međunarodnih sporova između država mora poštovati, naročito između država–članica Evropske unije“.
„Ovde se radi o upravo o dve države koje su članice EU. Ukoliko jedna strana ne bude poštovala ovu odluku, to može da postane izvor daljih nesuglasica i problema između te dve države, ali sa pravne tačke odluka arbitraže je konačna i na tu odluku ne postoji pravo žalbe“, ističe ona.
S obzirom da i Srbija ima nerešen problem sa Hrvatskom na granici na Dunavu, Kojićeva kaže da se u načelu primenjuju ista pravila u ovakvim sporovima.
„Ukoliko države povere rešavanje problema Arbitražnom sudu u Hagu i postupak počne, posle donošenja odluke ona bi takođe bila pravno obavezujuća, ukoliko ne dođe do formiranja neke posebne arbitraže za rešavanje tog spora, a to može da zavisi od država kojima bi se obratili da budu arbitri i kakav bi sporazum oni mogli da naprave“, napominje ona.
Za Ljubljanu su u ovom sporu bila ključna pitanja granice u Piranskom zalivu i mogućnosti direktnog kontakta Slovenije sa otvorenim morem.
