Slovenija je dobila tri četvrtine Piranskog zaliva, nije dobila izlaz u međunarodne vode, ali jeste prolaz kroz deo hrvatskog mora, odlučio je Arbitražni sud.
Takođe, Slovenija je dobila i slobodan prolaz kroz deo hrvatskog mora ka međunarodnim vodama.
Koridor do međunarodnih voda je širok oko 2,5 nautičke milje i prema rečima suda slovenački brodovi i avioni imaće svu slobodu prolaska kroz hrvatsko područje.
Arbitražni sud u Hagu je naveo i da je kopnena granica Slovenije i Hrvatske većinom nesporna.
Hrvatska vlast i opozicija uoči objavljivanja odluke jedinstvene su u stavu da je arbitražni sporazum za Hrvatsku „mrtvo slovo na papiru“ i da na miran i trezven način treba tražiti drugi način rešavanja teritorijalnog spora u vezi sa morskom granicom.
Slovenija dobija tri četvrtine Piranskog zaliva #rtsvesti https://t.co/nABx7LtptI pic.twitter.com/OTCz7tn77a
— RTS Vesti (@RTS_Vesti) 29. jun 2017.
Slovenija je, s druge strane, saopštila da odluka Arbitražnog suda o graničnom sporu mora da se poštuje.
Čitanje odluke Arbitražnog suda počelo je spornim mestima na severnoj hrvatsko-slovenskoj granici.
Predsednik Suda Žilber Gijom rekao je da linija razgraničenja treba da spoji kraj kopnene granice na ušću reke Dragonje do tačke na kraju Piranskog zaliva koji je na trostruko većoj udaljenosti od Rta Madona.
To rešenje je na tragu sporazuma Drnovšek-Račan iz 2001. godine od kojega je bivši hrvatski premijer odustao jer nije imao podršku u Saboru Hrvatske.
Tim sporazumom je bilo predviđeno da Slovenija dobije oko tri četvrtine Piranskog zaliva i preko posebnog koridora kontakt sa otvorenim morem, sa tim što bi Hrvatska u jednom trouglu zadržala morsku granicu sa Italijom. Koridor bi bio deo međunarodnog mora i nijedna država u njemu ne bi imala suverena prava.
Čitanju odluke u sudnici prisustvuje šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec, dok predstavnici Hrvatske nisu prisutni, u skladu sa odlukom Sabora iz jula 2015. o povlačenju iz arbitraže zbog „teške povrede arbitražnog postupka“.
Sabor je tada Sloveniji predložio da počnu pregovori o alternativnom rešavanju spora, pošto je ocenjeno da je arbitražni proces nepovratno kompromitovan kada je otkriveno da su se slovenački predstavnik u Arbitražnom sudu Jernej Sekolec i službenica slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simona Drenik dogovarali o iznošenju slovenačkih argumenata i lobiranju kod drugih arbitražnih sudija.
I Sekolec i Drenik su se posle toga povukli, a Hrvatska je izašla iz arbitraže, pozivajući se na član 60. Bečke konvencije koji dopušta razvrgnuće sporazuma u slučaju njegove „teške povrede“.
Za razliku od kopnenih, granice na moru između jugoslovenskih republika nisu bile određene, pa je to posle osamostaljenja bio glavni problem u odnosima Slovenije i Hrvatske.
Za Ljubljanu su u ovom sporu bila ključna pitanja granice u Piranskom zalivu i mogućnosti direktnog kontakta Slovenije sa otvorenim morem.
Izvor: Beta, B 92
Boj za komadanje Jugoslavije još traje. Više pročitajte u posebnom tekstu.
