Oko 2.000 radnika iz prve i druge smene „Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija“ u Kragujevcu jutros u 6 sati zaustavilo je proizvodnju zbog generalnog štrajka u kojem ne učestvuje samo oko 250 službenika.
Radnici u proizvodnji, pre svega, traže veće zarade, 45.000 dinara umesto 38.000 dinara. Prema oceni predstavnika sindikata, za to povećanje FCA Srbija treba da se odrekne svega 0,5 odsto svog profita. Traže i prijem novih radnika ili drugačiji način organizacije rada, da, kako kažu, jedan ne bi radio za trojicu.
Kako smo to posle stalnih hvalospeva o kompaniji čijih 67 odsto akcija poseduje italijanski „Fijat“, a Vlada Srbije ostalih 33 odsto, došli dotle da se godinu dana pred istek desetogodišnjeg ugovora sve češće postavlja pitanje njegovog daljeg produženja?
Da se stvari ne odvijaju kako su promovisane prilikom otvaranja fabrike u Kragujevcu, aprila 2012, četiri godine po potpisivanju ugovora o osnivanju fabrike, bilo je signala i ranije. Ponajpre kada je prošle godine u julu ugašena treća smena, a firmu moralo da napusti 700 radnika i 600 kooperanata. Javnost je o svemu, međutim, obaveštavana na kašičicu, pa se uglavnom sticao utisak da se u Kragujevcu manje-više sve odvija po planu, sve začinjeno statističkim podacima.
Lepa priča ispričana je i pre samo mesec dana kada je u fabrici automobila u Kragujevcu predstavljen redizajnirani model „Fijata 500 L“. Tada su iz Vlade Srbije podsetili da „Fijat“ za Srbiju znači tri odsto njenog BDP-a i osam odsto izvoza i da će Vlada vredno raditi da ugovor koji ističe 31. decembra 2018. godine bude produžen.
Na te podatke je ponosno i poslovodstvo kuće, prenela je direktorka „Fijat Krajsler automobil Srbija“ Silvija Verneti.
O čemu se, međutim, ćutalo, kao što se ćutalo i o odredbama ugovora iz 2008. godine, koji je do danas ostao nepoznanica. Znamo samo da je skup, kako je to pre tri godine predočio tadašnji premijer Aleksandar Vučić, ali i ocenio da je dobar za Srbiju i da je Boris Tadić uradio dobru stvar dovođenjem „Fijata“.
Zna se i da država Srbija subvencioniše FCA, ali se ne zna koliko, i da ona podmiruje doprinose za zaposlene, da je kompanija oslobođena plaćanja obaveza prema lokalnoj samoupravi i još nekih prinadležnosti.
„Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države ’Fijatu‘ i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa ’Fijatom‘ nema naročitog efekta za državu, osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu“, rekao je svojevremeno profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose.
U slučaju „Fijata“ to, očigledno, nije slučaj. Prema bilansima iz 2015. godine, (za 2016. još nisu dostupni) „Fijat“, koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda, uplatio je 173,7 miliona dinara javnih prihoda (porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine), a od toga je nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije.
Ispada da je najveći izvoznik maltene neto korisnik budžeta, umesto da ga puni.
I šta smo dobili kao rezultat korišćenja tih pogodnosti. Umesto da je proizvodnja u pogonima projektovanim da izbace 300.000 automobila godišnje povećavana, ona je smanjivana. Prošle godine je proizvedeno 85.000 vozila. Plan za ovu godinu je ostao isti, uz značajno smanjenje broja zaposlenih posle prošlogodišnjeg otpuštanja i ukidanja treće smene.
Naravno, pad proizvodnje je pratio i pad izvoza, mada je prema statističkim pokazateljima, FCA Srbija svake godine slovila za najvećeg srpskog izvoznika. Od 2013. godine, kada je ostvareno 1,53 milijarde evra, vrednost izvoza je, međutim, konstantno padala. Prošle godine je bio vredan 1,07 milijardi evra, gotovo deset odsto manje od ostvarenog u 2015. godini.
Pitanje je, međutim, koliko i ta statistička slika odražava pravo stanje stvari, s obzirom na neto izvoz, odnosno pokrivenost uvoza FCA izvozom. Tako je u 2015. godini, kada se od ukupnog izvoza od 1,18 milijardi evra oduzme suma upotrebljena za uvoz materijala i komponenti, neto izvoz iznosio samo 367,5 miliona evra.
Ćuti se uglavnom i o uvozu kragujevačke fabrike. Da li zato što podaci pokazuju da oko 70 odsto vrednosti kragujevačkog „Fijata 500 L“ dolazi iz uvoza, a da samo 30 odsto potiče iz Srbije. A to je drastično drugačije nego što je bilo najavljeno kada je proizvodnja krenula 2012. godine. Tadašnji ministar ekonomije Nebojša Ćirić je slavodobitno najavio da će 80 odsto delova bilo domaće proizvodnje, pa bi oko 80 odsto izvoza bio neto izvoz, jer je to procenat u kojem će srpske fabrike učestvovati u izradi „Fijata 500 L“.
To što ga sada više od polovine delova praktično čini stranim, a ne srpskim autom, jeste uostalom i jedan od bitnih razloga zašto ne može u bescarinski izvoz na rusko i tržište Evroazijske unije. Ali i o tome se ćuti.
Tek stidljivo se pomene i to da jedino novi model otvara perspektive kragujevačkoj fabrici, a da redizajniranje postojećeg to sigurno ne znači.
Svesni su toga zaposleni u FCA Srbija, zato i na tome insistiraju. U menadžmentu FCA Srbija do sada su, međutim, odbijali da odgovore kad će u Kragujevcu da počne proizvodnja novog modela automobila.
Zbog svega toga razgovori o novom ugovoru, koji bi prema najavama trebalo da otpočnu u oktobru, pre će ličiti na rovovsku bitku kako se „investicija veka“ ne bi pretvorila u propalu investiciju kratkog veka.
Tim pre što su iz vrha menadžmenta grupacije „Fijat Krajsler“ još prošle jeseni čulo da se toj kompaniji sve manje isplati proizvodnja malih automobila, po kojima je već decenijama prepoznatljiva širom sveta. A oni se uglavnom proizvode u „Fijatovim“ fabrikama u Evropi, pa bi kragujevačka i „Fijatova“ fabrika u Poljskoj najpre mogle da budu pogođene eventualnom promenom „Fijatove“ proizvodno-poslovne politike.
