Haški tribunal, koji svoja vrata zatvara krajem ove godine, preostale predmete koji nisu dovršeni predaće nacionalnim sudovima zemalja u regionu.
Predsednik Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije Karmel Ađijus već je obavestio generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da će taj sud završiti svoj rad do kraja godine, kao i da će poslednje presude u predmetima Mladić i Prlić biti izrečene do 30. novembra.
„Sud je ispunio svoju misiju. Neki nisu zadovoljni, a neki su izuzetno zadovoljni onim što smo postigli. Naš zadatak nije bio da ispunjavamo želje ove ili one strane, bilo koga, već da one koji su najodgovorniji za zločine koji su počinjeni za vreme sukoba privedemo pravdi. Ja smatram da smo mi to uradili“, rekao je Ađijus, ali i dodao da zadatak Tribunala nije bio da procesuira bukvalno sve odgovorne za ratne zločine.
Advokat Borivoje Borović za Sputnjik kaže da posle prestanka rada Tribunala ostaju otvorene dve kancelarije — jedna u Sarajevu, a druga na Kosovu. Kako kaže, prema njegovim saznanjima, ostalo je još oko 10.000 predmeta koje su države u regionu nameravale da predaju sudu u Hagu, ali će sada te slučajeve procesuirati nacionalni sudovi.
„Arhiva svih predmeta vođenih u Hagu biće dostavljena državama čiji su državljani bili procesuirani. Nacionalni sudovi će suditi po sopstvenim zakonima, ali s obzirom na broj poternica koje nisu dospele u Hag, postoji velika opasnost da se sada desi ljude hapse na sve strane, što će dovesti do velikih problema u regionu“, objašnjava Borović.
Ostaje nejasno gde će se suditi onome koga krivično goni na primer Hrvatska, a državljanin je Srbije, ili obrnuto. Borović kaže da je i taj problem rešiv, ako ima dobre volje.
„Po međunarodnim ugovorima postoje tri vrste predmeta: oni koji su u postupku prijave, istrage i optužbe. Svi oni koji su optuženi ili su u postupku istrage ili ako postoji krivična prijava ustupaju se drugoj državi, to jest, državi čiji su državljani“, objašnjava Borović.
Borović kaže da jedina stvar koja ne može da se desi jeste da se već presuđen slučaj u Hagu sada ponovi, odnosno da se uradi revizija predmeta na osnovu dokumentacije dobijene iz Haga i postupak ponovi pred nacionalnim sudom. Međutim, dodaje, tako može doći do zloupotrebe, pa tako neko ko je oslobođen u Haškom tribunalu sada može da bude optužen pred nacionalnim sudom.
„To neće moći, nema ponavljanja, nema vanrednih pravnih sredstava, to je okončano ili redovnim ili vanrednim pravnim lekovima prema haškim pravilima. Toga neće biti pred nacionalnim sudovima, niti će moći da se ponavljaju postupci“, ističe on.
Borović dodaje da nacionalni sudovi neće moći ponovo da podižu optužnice za dela koja su već procesuirana u Hagu.
„Po mojoj proceni, optuživanje će biti selektivno, a isto tako i osuđivanje, tako da ja ne verujem mnogo u nacionalne sudove“, zaključuje on, navodeći da će zloupotreba biti mnogo.
Haški tribunal procesuirao je ukupno 161 lice za počinjene ratne zločine na prostorima bivše SFRJ. Od tog broja, 39 su Srbi, koji, ako se saberu sve kazne koje su im izrečene, služe kaznu zatvora dugu 1.000 godina. Broj okrivljenih Hrvata, Albanaca i muslimana staje na prste jedne ruke, a većina njih je već uveliko na slobodi zbog minimalnih kazni koje su dobili, a koje su „odslužili“ čekajući početak suđenja.
