Kao drugi najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, Rusija ima prednosti nad svojim evropskim potrošačima zbog pretnje da će smanjiti snabdevanje, piše američki list i dodaje da bi novi gasovod koji Moskva namerava da gradi mogao da poveća tu zavisnost i potencijalno uveća svoje prisustvo na nemačkom tržištu gasa na više od 50 odsto.
Ova politika predstavlja direktan izazov po američke interese u Evropi posle Drugog svetskog rata i potencijalno može da ima efekte koji prevazilaze izborne skandale, piše „Politiko“.
Krajem aprila ruski gasni gigant „Gasprom“ potpisao je sporazum o finansiranju svog gasovoda „Severni tok 2“, koji bi prenosio gas zapadno od Sankt Peterburga preko Baltičkog mora direktno u Nemačku, gde bi se distribuirao drugim evropskim zemljama.
Infrastruktura prirodnog gasa je skupa i kompleksna za izgradnju, ali kada se jednom postave, cevovodi mogu da promene tokove i odnose između zemalja decenijama.
Ako „Severni tok 2“ zaživi, povećaće oslanjanje EU na ruski gas i uticaj Moskve na ključne američke saveznike, navodi list.
Vojna potrošnja i dezinformacije do sada su bile glavne pretnje Rusije, ali „Severni tok 2“ će pokazati da može da ima veći uticaj od vojne snage i zdravog medijskog okruženja.
Gasovod je pokušaj Rusije da podeli i osvoji Evropu, a ono što čini Kremlj tako pametnim, a ovaj napor tako podmuklim, to je da je „Gasprom“ napravio atraktivan poslovni ugovor za projekat za više evropskih uvoznika gasa, piše „Politiko“.
Izgradnja „Severnog toka 2“ oslabila bi Evropu na tri načina.
Prvo, to bi dalo Rusiji veći uticaj nad Nemačkom i drugim evropskim zemljama, piše list, preneo je „Blic“.
Sa takvim velikim udelom na tržištu prirodnog gasa, Nemačka će biti talac ruske manipulacije snabdevanjem, naročito ako Rusija odluči da poveća cenu ili smanji isporuku.
To je mnogo moći za ruskog predsednika Vladimira Putina, a SAD i Nemačka ne bi trebalo da pretpostavljaju da Rusija neće nikada udariti šakom o sto, navodi „Politiko“.
Drugo, gasovod bi omogućio Rusiji da zaobiđe Ukrajinu na putu ka Evropskoj uniji. Drugim rečima, ako Rusija želi da isključi snabdevanje Ukrajine gasom, to neće uticati na snabdevanje Nemačke gasom, kao što je slučaj danas.
Rusija bi mogla da ima veći uticaj na Ukrajinu tako što će prekinuti isporuke gasa bez prekida isporuke moćnim regionalnim rivalima poput Nemačke.
Konačno, i možda najvažnije, jeste da bi novi gasovod mogao da poveća podele među zemljama EU i oslabiti njihovu odlučnost o sankcijama zbog aneksije Krima, piše američki list.
Produbljivanjem veza između energetskog tržišta EU i Rusije, „Severni tok 2“ bi oduzeo teret od drugih stranih dobavljača i odvezao evropske zemlje u složene ekonomske odnose sa Rusijom.
To predstavlja rizik za sankcije Rusiji — evropske zemlje sa jakim ekonomskim vezama sa Rusijom su se protivile tim sankcijama, uključujući i Mađarsku, koja trenutno pregovara o ugovoru o snabdevanju gasom sa Rusijom, navodi „Politiko“.
Na kraju, zabrinjava da Evropljani pozdravljaju jeftinu energiju i saradnju sa Rusijom.
Moskva je već pokazala spremnost da svoju snagu koristi kao dominantni dobavljač prirodnog gasa u cilju prisile u prošlosti, kada je prekinula snabdevanje gasom Ukrajini 2006. godine, tokom zime 2008/09. i tokom sukoba u 2015. godini.
Istorijski gledano, Rusija je takođe strateški naplatila različitim potrošačima različite stope i pretila da će smanjiti snabdevanje za geopolitičku dobit.
Uzimajući u obzir potencijalne posledice „Severnog toka 2“, nije iznenađujuće što mnoge evropske zemlje smatraju da je energija glavno pitanje nacionalne bezbednosti, navodi list.
Male zemlje Istočne Evrope posebno su osetljive na rusku prisilu. Poljski ambasador, koji je razgovarao o planiranoj integraciji energetskog sistema EU, primetio je da bez energetske unije „nema Evropske unije“.
Zapravo, EU i američki političari razumeju ove probleme i pokušavaju da spreče njegovu izgradnju, tvrdi „Politiko“.
Protivnici gasovoda na obe strane Atlantika nadaju se da će drakonska primena energetskih pravila EU ili eventualna odredba o danskoj nacionalnoj bezbednosti koja bi se razmatrala mogla u poslednjem trenutku da spreči izgradnju gasovoda.
Danas je gotovo sigurno da će gasovod biti izgrađen, navodi „Politiko“.
Zauzvrat, SAD moraju da pronađu druge načine za ravnotežu rastućeg uticaja Rusije.
Uplitanje Rusije u predsedničke izbore u SAD je velika priča i zahteva sveobuhvatnu istragu, ali energetska politika Moskve predstavlja opasnost za interese SAD u Evropi, zaključuje „Politiko“.
