Tilersonov plan, prema pisanju internet portala „Bazfid“, a pozivajući se na tajni dokument, ima tri glavne tačke. Prva je da ubedi Moskvu da se uzdrži od onoga što SAD smatraju agresivnim akcijama i stavi do znanja da će Vašington uzvratiti. Druga tačka je saradnja sa ruskom stranom o pitanjima od strateškog interesa za SAD — koordinacija sa Moskvom u borbi protiv terorističke grupe DAEŠ, preokretanje porasta trgovine između Rusije i Severne Koreje kako bi se izolovao Pjongjang. I treća tačka plana naglašava značaj održavanja strateške stabilnosti sa Rusijom.
Viktor Olevič, ruski politikolog i stručnjak za SAD, smatra da su prve dve tačke plana koji je objavio „Bazfid“ više propagandnog karaktera, nego što realno predstavljaju konstruktivnu osnovu za dijalog.
„Upravo SAD su te koje napadaju saveznike Rusije. Pa baš ovih dana je avion američke koalicije oborio avion sirijskih vladinih snaga. Sa druge strane, Rusija nikad nije napadala niti na bilo koji način učestvovala u akcijama protiv američkih saveznika, naravno ako pod tim saveznicima ne smatramo terorističke organizacije koje su aktivne na teritoriji Sirije“, kaže Olevič.
I politikolog Aleksandar Pavić veruje da je u pitanju propagandni rat protiv Trampa koji se vodi plasiranjem plana koji Moskva ni u ludilu ne bi prihvatila u celosti, a sa ciljem da ne dođe ni do minimalnog poboljšanja američko-ruskih odnosa. On međutim napominje da je portal „Bazfid“ jako nepouzdan izvor informacija preko kojeg je plasiran i lažni dosije o Trampu, pa navode tog portala treba uzeti sa zadrškom.
„Ako pak uzmemo da su navodi tog portala bar okvirno tačni, možemo zaključiti da su Tramp i Tilerson primorani da prave neka kompromisna rešenja i da oštrim zahtevima, koji se u planu navode, deluju ’jastrebski‘ prema Rusiji, kako bi zadovoljili antirusku masu koja je većinska i u Senatu i u Donjem domu Kongresa SAD. Pitanje je da li će to, ako se naravno išta od ovog plana realizuje, izaći u javnost samo kao američki predlog, a da li će se u bilateralnim susretima zapravo videti gde se mogu naći tačke sporazumevanja Vašingtona i Moskve. Naravno, pod uslovom da ’duboka država‘ u međuvremenu ne napravi neke nepovratne poteze u Siriji i ne sruši još koji sirijski avion“, kategoričan je Pavić.
Viktor Olevič kaže da bi američke vlasti morale da pošalju neki konkretni signal kako bi Moskva ozbiljno razmotrila plan Vašingtona.
„Moglo bi se, na primer, početi sa nelegalno oduzetom ruskom diplomatskom imovinom u državama Merilendu i Njujorku. Ona je oduzeta po nalogu bivšeg predsednika Baraka Obame decembra prošle godine i od tada nikakav progres nije postignut, iako je to pitanje mnogo puta razmatrano. To pitanje je dovoljno ozbiljno da pokaže da li su SAD zaista spremne za dijalog i normalizaciju odnosa“, ocenjuje Olevič.
Aleksandar Pavić podseća da je Tramp planirao da odmah po inauguraciji radikalno i brzo radi na poboljšanju odnosa sa Rusijom, ali je taj plan američkog predsednika osujetila „duboka država“. On međutim nije odustao, a tome u prilog govori i činjenica da je republikanska većina u Predstavničkom domu Kongresa SAD sprečila glasanje o antiruskim sankcijama, koje je prethodno odobrio Senat.
„Ovo što je prošlo kroz Senat predsedniku praktično vezuje ruke jer svaka njegova odluka u vezi sa sankcijama mora da bude izglasana, iako predsednik po Ustavu ima pravo da vodi spoljnu politiku. Zato se Bela kuća obratila svojim saveznicima među republikancima u Donjem domu Kongresa u pokušaju da spreči dodatno pogoršanje odnosa sa Rusijom. Ukoliko se promeni nacrt koji je prošao kroz Senat pitanje je da li će senatori prihvatiti promene koje će malo ’odvezati ruke‘ predsedniku, ili će taj pokušaj republikanaca doživeti neku vrstu političke smrti“, kaže Pavić.
U svakom slučaju, dodaje Pavić, na ovom primeru se još jednom reflektuje ta velika bitka koja se vodi unutar američkog establišmenta i institucija između izabranog predsednika i „duboke države“, koja praktično ne priznaje volju naroda, što je bez presedana u američkoj istoriji.
Događaje u Kongresu SAD ruski politikolog Dmitrij Evstafijev vidi kao klasični primer onoga što se inače dešava u savremenom Vašingtonu.
„Predlaže se i ponekad usvaja neki nacrt zakona, obično nekakav populistički dokument za koji se potom ispostavlja da ga niko zapravo nije ni pročitao i ne zna njegovu suštinu, a ne znaju ni baš tačno šta bi trebalo sa njim da čine. To se ne odnosi samo na zakone koji se tiču odnosa sa Rusijom, već se tiče i većine pitanja. Nesumnjivo, administracija Donalda Trampa želeće da očuva maksimalnu slobodu odlučivanja u vezi sa sankcijama protiv Rusije, a potrudiće se i da spreči jačanje populističkih tendencija u Kongresu, jer bi usvajanje tog nacrta zakona dodatno ojačalo pozicije pristalica sankcija“, ocenjuje Evstafijev za Sputnjik.
