Predsednik Rusije Vladimir Putin tim povodom je izjavio da je Rusija oduvek bila i jeste pod nekom vrstom zapadnih sankcija, a da su se razlozi, odnosno izgovori takvog ponašanja SAD i Zapada samo menjali. No, najave najnovijih američkih sankcija Rusiji pogađaju i evropske zemlje. SAD, naime, planiraju da sudski gone sve evropske kompanije koje uzmu učešća u energetskim projektima u Rusiji. Odgovor Pariza i Berlina dosta je jasan i oštar — Amerikanci žele da Evropu sa nabavke ruskih energenata preusmere na američki gas i naftu. Time bi Evropsku uniju dodatno vezali za SAD, a rusku ekonomiju lišili prihoda, čime bi uticali i na rusku vojnu moć. Rat u Siriji već pet godina potvrđuje tezu da postoji pokušaj da se ruski gasovodi i naftovodi, sa južnih pravaca ka Evropi, eliminišu budućim naftovodom i gasovodom koji bi iz Zaliva išao preko Sirije na Mediteran, pa onda na Italiju i dalje ka centralnoj Evropi. Rusija je svesna tih planova, i to je jedan od razloga pomoći koju Moskva pruža Damasku.
No, rat u Siriji sada ulazi u novu fazu. Nakon što su SAD bez dozvole Damaska, dozvole i odluke Saveta bezbednosti UN, ušle sa svojim komando-trupama na teritoriju Sirije, bombardovale sirijske trupe i sirijski vojni aerodrom, sada je američki lovac FA-18 oborio u sirijskom vazdušnom prostoru sirijski avion Su-22. Američko imperijalno ponašanje se nastavlja i sada je pitanje šta će dalje biti u Siriji. Kako će reagovati Damask, kako Moskva, a kako Teheran? Vojne intervencije postale su simbol američke samosvesti, američka se civilizacija upravo kroz vojne intervencije i potvrđuje. Da li je granica samo kosmos?
Amerika je duboko zaglibila u ratove u Avganistanu, Iraku, sada i u Siriji, opterećena je konfrontacijom sa Kinom i Severnom Korejom na Pacifiku i sa Rusijom u Evropi i na Bliskom istoku. Odnosi sa EU daleko su od idealnih. Amerika je danas imperija, ali za razliku od nekadašnjeg Rima, Amerika kao daleko civilizovanije društvo nerado prihvata žrtve.
Ameriku je ranjivom učinio upravo njen globalni uspeh. Može li ona stalno podržavati Izrael, ratovati i kontrolisati Irak i Avganistan, obuzdavati Iran, boriti se u Siriji, zastrašivati i povremeno bombardovati Libiju, nadzirati Balkan i podržavati Albance u svemu i svuda, odvraćati pretnjom sile Kineze od izgradnje veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru, ispunjavati vojne obaveze prema Japanu i Južnoj Koreji, vojno nadzirati Severnu Koreju, graditi antiraketni štit u Evropi i u Aziji, obuzdavati Tursku i Grčku da opet ne zarate zbog Egeja, pretiti Rusiji na Baltiku i na Crnom moru, sprečavati nuklearnu trku Indije i Pakistana, vojno se nadmetati sa Putinovom Rusijom u Evropi i u Siriji, boriti se sa narko-mafijom u Južnoj Americi, podizati zid prema Meksiku, svađati se sa Nemcima oko automobila i ekonomskih pitanja, izaći iz Pariskog dogovora o ekologiji, Kjoto da i ne pominjem, i istovremeno brinuti da četiri ruska vatrogasca u Nišu slučajno ne dobiju diplomatski status…
I sve to, a da Amerika istovremeno izbegne recesiju i ostane motor svetske privrede. Teško, vrlo teško. Odnosno, moguće je samo uz jedan veliki, svetski, rat. Da li klizimo u taj scenarij?
Emisiju „Na nišanu Lazanskog“, u okviru emisije „Svet sa Sputnjikom“ slušajte od 17 sati na talasima Radija Novosti, 104,7 megaherca, onlajn na našem sajtu, ali i gledajte na našoj stranici na Fejsbuku.
Emisiju uređuje i vodi Miroslav Lazanski.
