Srbija je loš momak na Balkanu koji ima podršku najgoreg momka na svetu — Rusije, glasi mantra koju nesmanjenim intenzitetom forsiraju oni koji ovo područje već decenijama namerno drže rovitim, dočim im u naumu lakoverno pomažu delovi srpskog javnog mnjenja, verujući u te nametnute zapadne slike kao u nesporne istine. Menjaju samo situacije i prozvane subjekte, ali trend spinovanja ne jenjava.
„Makedonsko duboko grlo“
Koliko juče je gromoglasno objavljeno „istraživanje“ pod naslovom „Lazanski i BIA u ’makedonskom scenariju‘“ u kojem je novinar i član srpskog parlamenta Miroslav Lazanski etiketiran da je „sa pripadnikom srpske tajne službe sprovodio medijsku propagandu u Makedoniji u korist bivšeg premijera Nikole Gruevskog i ruske politike“.
Sve tvrdnje iznete su na osnovu transkripata prisluškivanih razgovora (Ivana Stoilkovića, poslanika u makedonskom parlamentu i predsednika Demokratske partije Srba sa pripadnikom BIA Goranom Živaljevićem) i „ostalih podataka koji su procurili iz istrage makedonske tajne policije u koje su novinari KRIK, Nova TV i OCCRP imali uvid“.
Nije nam namera da branimo Lazanskog kao Lazanskog zato što je dovoljno kadar da to sam učini, a prvenstveno zato što ga nemamo od čega ni braniti. Međutim, preko je potrebno pozabaviti se ovim štivom zarad odbrane principa, digniteta novinarske profesije i nedozvoljavanja da ako nečiji naum ne odgovara činjenicama, tim bude gore po činjenice.
Naime, iako bombastično najavljen, u medijima prenošen, a na društvenim mrežama reklamiran kao da je u pitanju ovovremenski Votergejt, „istraživački“ tekst je ništa drugo do pamflet pisan u tabloidnom maniru protiv kojeg oni koji balave na ovakve optužbe godinama vrište i bune se.
Navodi se tu kako Stoilković javlja Živaljeviću da je smestio Lazanskog i da ga je brifovao za kolumnu koju ovaj treba da piše, a posle će da ga vodi kod Gruevskog. I? Šta je tu vest, gospodo? Nema je.
Otišao novinar (bilo gde, a pogotovu u drugu državu) i raspitivao se o situaciji (to je to brifovanje), pa ga je potom neko koga zna odveo kod treće osobe. Šta je ovde nelegalno? Šta je to Miroslav Lazanski uradio protivno interesima Makedonije? Ili novinarske profesije? Ama baš ništa.
Plastični primer spinovanja
Kako bi opravdali svoje „otkriće“ i „dokazali“ da optužbe imaju rezona u tekstu dalje navode da je „dan nakon ovog sastanka u ’Politici‘ objavljena kolumna Lazanskog s naslovom ’Ne damo Makedoniju‘, u kojoj se autor jasno stavio na stranu Gruevskog, koji se u tom trenutku borio da spreči da opozicija, koja je imala parlamentarnu većinu, dođe na vlast“. Zamislite, novinar, pa napisao tekst!?
Prvo, Lazanski se u pomenutoj kolumni (koju možete naći na sajtu Politike) nije stavio na stranu Gruevskog. Drugo, čak i da je to jeste uradio kolumna je takav novinarski žanr koji ne da dozvoljava stav, nego ga ište. Kolumna zato i jeste najslobodnija novinarska forma, samo je (od redakcije i čitalaca) treba zaslužiti.
Dakle, ni u ovoj varijanti (da je se dogodila) ne bi bilo učinjeno ništa nauštrb profesionalnih normi. Lazanski je, naprotiv, u dotičnom tekstu više bio informativan nego što je izneo stav. To što se ono što je napisao nije svidelo samoproglašenim držačima tapije na istinu samo je i jedino njihov problem.
Sve ovo najplastičniji je primer spinovanja. Pođe se od neke istine (Lazanski jeste bio u Skoplju, jeste se video sa ljudima koje pominju i jeste napisao tekst), ali se ona plasira na takav način da joj se daje takozvani „efe“, zavrti se, i onda od običnog novinarskog posla ispadne zavera.
Da bi vam podrobnije objasnili šta su ovde uradili „čuvari mira“, zamislite situaciju u kojoj bi se neko osmelio da napiše kako je novinar ruskog medija napao kozu. Istina od koje mogu da pođu jeste da je, na primer, Nenad Zorić novinar koji radi za medij u vlasništvu Ruske Federacije, istina je da je nedavno bio na planini Zlatar, istina je i da na Zlataru postoje livade, a da na livadama pasu koze.
Sve ostalo je na pokvarenom umu onoga koji konstruiše optužbu, pa bi nedužni Zorić morao da se pravda. (Posle ovog teksta, možda bude neka slična insinuacija. Ali pravdanja neće biti).
Elem, da se vratimo na „zaveru“ protiv Makedonije i Zaeva, koji je, uzgred budi rečeno, prava zvezda selfi fotografija istih onih koji jedva dočekaju da napadnu Lazu.
Dakle, na koji način to Lazanski, kako se tvrdi u tekstu svojevrsne optužnice protiv njega, BIA i Srbije vrše propagandu u Makedoniji tako što objavljuje tekst u beogradskoj „Politici“? Nikako. Šta je on u tom tekstu objavio što uz guglanje nije mogao da objavi bilo koji drugi novinar? Ništa.
Lazanski je samo umesto Gugla skloniji dobijanju informacija od živih ljudi.
Tome su, živim ljudima, skloni i njegovi protivnici. I oni vole da dobiju nešto, pa da kažu da je to „procurilo“, a oni nabasali. I sve potom predstave pod etiketom „istraživanje“.
Ma kakav imunitet za neprijatelje
Istraživanje koje ne ode dalje od podnaslova (u kojem Lazanski sugeriše da je rešenje u novim izborima, a oni brže bolje zavape: eto, isto kaže i Gruevski) nije istraživanje.
Pritom, kakvo je to istraživanje bez kredibilnih izvora? A kredibilan izvor nikako ne može biti ilegalno prisluškivanje narodnog poslanika.
Dabome, jedino i te kako sporno u čitavom ovom zamešateljstvu jeste protivustavno prisluškivanje razgovora srpskog člana Sobranja Ivana Stojiljkovića.
Kako je, i to je ključno pitanje i problem koji se očito potkrao tvorcima i sprovodiocima ovog inženjeringa, moguće prisluškivati narodnog poslanika koji uživa imunitet? Nijedan sud to nije mogao da to odobri, pre skidanja imuniteta.
Nažalost, ono što stvarno jeste sporno nije sporno i lakoj konjici i pešadiji koja se digla i trči ka giljotini na kojoj očekuju Lazanskog. Umesto publike koja je onomad gledale proces pogubljenja, biće tviteraši.
Jeftine konstrukcije, sa još jeftinijim bulevarskim insinuacijama o Rusima kao začinom u ovoj neprofesionalnoj zakuski biće još neko vreme pogonsko gorivo zavedenih koji su ubeđeni da misle svojom glavom. Potom će pronaći neku drugu žrtvu.
