Baćuška Oleg je drugi put u Srbiji. Prvi put, pre tri godine, doneo je kopiju čudotvorne ikone Bogorodice iz svog grada i poklonio je Hramu Svetog Save. Kaže, srce mu je zaigralo kada ju je sada ponovo video u Hramu.
Srbijom je putovao tri dana.
„Nisam mogao da se nadišem vašeg vazduha, takva trava i sve cveta. Priroda kod vas je neverovatno lepa, ljudi nas dobro dočekuju i prva želja je da ovde ostaneš da živiš. Srbija znači jako mnogo za Rusiju. Jedina je koja nije uvela sankcije protiv Rusije. To je tako jaka činjenica. A kako tek dočekuju ruskog sveštenika“, oduševljeno priča otac Oleg u emisiji „Sputnjik intervju“.
Otkriva nam i zašto je njegov grad sudbinski povezan sa Srbijom. Osnovao ga je Srbin Sava Vladislavić Raguzinski, a do 1934. godine grad se zvao Trojickosavsk. Naime, Vladislavić mu je ime dao po Svetom Savi, kog u Rusiji zovu Sveti Sava Srpski.
„Tako je nebeski pokrovitelj Beograda i čitavog srpskog naroda i našeg grada isti — Sveti Sava. Eto takva je veza“, kaže naš gost.
Posle 1934. godine grad dobija ime Kjahta, jer u sovjetsko doba ništa što je imalo veze sa religijom nije bilo poželjno i zato je ime Save Srpskog kao velikog duhovnika uklonjeno iz istorije. Savu Raguzinskog su ostavili i on je zasenio Svetog Savu do te mere da su zaboravili na njega.
„Lokalni istoričari su sa mnom polemisali da sam izmislio Svetog Savu. Dobro se sećam, Ljubinka, šta ste rekli kada ste kod nas govorili na tribini na prazniku grada: ’Kjahtinci, niste u pravu, vaš grad nije nazvan u čast Save Raguzinskog, nego u čast Svetog Save. Vaš sveštenik Oleg je u pravu. Sava Srpski je dao ime vašem gradu‘. Uskoro nakon toga su kod nas u školi počeli da govore o tome, da pišu o tome, tj. ime Svetog Save vratilo se u istoriju grada“, navodi baćuška i dodaje da je jaka duhovna ruka Svetog Save stigla u taj daleki kutak Ruske imperije.
Vladislavić je, međutim, zadužio Rusiju i time što je sa Kinom, čiji je deo u to vreme bila današnja teritorija Mongolije, dogovorio granicu.
„Od Petra Prvog Sava Vladislavić dobio je zadatak da najzad reši pogranično pitanje sa Kinom. To je dugo godina bilo složeno pitanje. Sava je došao u taj daleki kutak Ruske imperije, dugo je pregovarao sa Kinezima i sklopljena su dva sporazuma — Kjahtinski i Burinski. Od tada je uspostavljena granica i stoji na istom mestu do danas, zahvaljujući Savi Raguzinskom. A udareni su i temelji trgovine između Rusije i Kine“, objašnjava ruski sveštenik.
U Trojickosavsku se trgovalo čajem i grad je za to vreme bio veoma bogat. Postoji podatak da je do 10 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prihoda Rusije svojevremeno davao Trojickosavsk, kada su tamo bili trgovinski centar i centralna tačka trgovine čajem sa Kinom, centar puta čaja, kaže otac Oleg.
Trojickosavsk je, navodi on, nazvan u čast crkve čiji su temelji postavljeni prilikom osnivanja grada, tj. po Crkvi Svetog Save nazvan je i grad. Naš gost je ispričao i slučaj koji se dogodio pre oko dve godine. Neki Srbin iz Londona koji se rodio i živi u Londonu, došao je automobilom preko Kine i Mongoliju i stigao do njega. Tražio je da mu pokaže gde se nalazila Crkva Svetog Save.
„Tamo živim toliko godina i niko me nikad o tome nije pitao, a tu dolazi neki Srbin iz Londona i to me pita. I ja sam mu pokazao“, priča otac Oleg.
Grad je inače imao šest ozbiljnih, kamenih crkava koje su gradili trgovci. Sada su aktivna dva hrama, a postoji mogućnost da bude obnovljen i Trojicki sabor koji je bio centralni duhovni spomenik i u kojem se nalazila čudotvorna ikona Bogorodice.
Baćuška Matvejev kaže da sada u hramu gde služi ima „srpski kutak“ — dve ikone Svetog Save, jedna sa moštima, a da je sa prethodnog puta u Srbiju doneo ikone Vasilija Ostroškog i Nikolaja Srpskog Velimirovića.
Otac Oleg dodaje da je Sava Vladislavić zadužio Rusiju i time što joj je poklonio — Puškinovog dedu. To je, kaže, zanimljiva priča o kojoj čak i Rusi malo znaju.
„Kada je na pijaci u Istambulu mladi Sava kupio tri arapska dečaka, dovezao ih je u Rusiju i jednog je poklonio Petru. To je bio Puškinov pradeda, rob Hanibal, Petar Petrovič. Tako zahvaljujući tom velikom Srbinu Rusija ima Puškina“, podseća otac Oleg.
Govoreći o tome kako se danas živi u Kjahti, Matvejev kaže da ima sve više turista, iz Kine, Mongolije, Evrope. Planira se ozbiljna međunarodna turistička maršruta, čajna maršruta sa centralnom tačkom Kjahtom. Grade dobre puteve do glavnog grada Burjatije Ulan Udea, zatim preko Mongolije do Kine.
O Burjatima, narodu po kojem je republika dobila ime, ima samo reči hvale. Kaže, i sam je po ocu malo Burjat. To je narod poreklom od Mongola, a uvek su se izdvajali po nivou razvoja. Svojevremeno su u SSSR-u, podseća baćuška, pričali da je među visokoobrazovanim ljudima najviše bilo Jevreja, Jermena i Burjata.
Danas je u Burjatiji 26 odsto Burjata, 60 i nešto odsto je Rusa, a ostali su Ukrajinci, Belorusi, Tatari… Veoma je mnogo mešovitih brakova. Burjati su podeljeni u tri religije: šamanisti, budisti i pravoslavni. Među pripadnicima različitih vera nema nesuglasica, niti ima problema kad neko pređe u drugi veru, kaže otac Oleg, čija je supruga Burjatka iz šamanskog roda, a primila je pravoslavlje.
U Burjatiji ima i staroveraca, koji su takođe pravoslavci, ali se razlikuju po obredu, navodi baćuška, kome, dodaje, majka ima staroveračke korene.
„Razlika je u obredu, oni se krste samo sa dva prsta. Ali dva plus tri ili tri plus dva, svejedno je pet. Ipak je Bog u trojstvu“, primećuje.
Otac Oleg inače u Srbiji promoviše svoju knjigu putopisa. Naime, već nekoliko godina on putuje biciklom do ruskih pravoslavnih mesta u svetu. Tako je išao od Pekinga do Harbina, pa od Burjatije do pravoslavne crkve u glavnom gradu Mongolije Ulan Batoru, vozio je po Svetoj zemlji, Svetoj Gori. Hteo je i da prođe biciklom 400 kilometara od Sofije do Beograda, ali mu, kaže, Srbi nisu dali, pa je prešao „samo 200 kilometara“.