U Rusiji je u utorak 10. februara obeležena godišnjica tragične pogibije „sunca ruske poezije” — Aleksandra Puškina.
Jedan od najvećih ruskih i svetskih pesnika poginuo je 29. januara 1837. (10. februara po novom kalendaru) — podlegao je povredama zadobijenim dva dana ranije u dvoboju u kojem je branio čast svoje supruge Natalije Gončareve.
Tradicionalno, u ruskim muzejima, bibliotekama i drugim ustanovama kulture svakog 10. februara organizuju se književni programi posvećeni uspomeni na Aleksandra Puškina.
I ove godine razne manifestacije u čast najomiljenijeg ruskog pesnika održane su širom Rusije, a najatraktivniji programi priređeni su u njegovoj rodnoj Moskvi, kao i u Sankt Peterburgu — gradu u kojem je izgubio život.
Besplatan ulaz za posetioce
Državni muzej lepih umetnosti A. S. Puškina u Moskvi omogućio je posetiocima besplatan obilazak izložbi, a pesniku je odata pošta i minutom ćutanja — u 14.45, odnosno tačno u trenutku kada je pesnikovo srce — ranjeno zbog izneverene ljubavi — prestalo da kuca.
Uz to, u predvorju muzeja održan je koncert na kojem je nastupio narodni umetnik Nikolaj Burlajev, u pratnji Državnog akademskog ruskog koncertnog orkestra „Bojan” i uz učešće polaznika Studija umetničkog čitanja „Reč Puškina“.
Studenti pozorišnih akademija izvodili su scene inspirisane Puškinovim delima, kao i pesnikovim životom.
U Sveruskom muzeju Puškina u Sankt Peterburgu otvorena je izložba „Puškin i Ljermontov – savremenici”, na kojoj se mogu videti izdanja Puškinovih dela objavljena za njegovog živiota, rukopisni albumi sa stihovima, lični pesnikovi predmeti. U predvorju muzeja priređeni su prigodan skup i koncert.
Memorijalni muzej Puškina u gradu na Nevi posetioci su mogli da obiđu besplatno.
Dvoboj sa Natalijinim „ljubavnikom”
Puškin je 1829. godine upoznao Nataliju Gončarevu kojom se dve godine kasnije i oženio. Brak mu je doneo društvene i novčane brige i emotivne probleme, a njegovo nezadovoljstvo kulminiralo je otvorenim sukobom s čovekom za koga je sumnjao da je Natalijin ljubavnik.
Dvoboj je održan 8. februara 1837. godine — čuveni pesnik pokušao je da odbrani svoju ukaljanu čast na način koji je bio uobičajen za ono vreme, mada zabranjen zakonom. Prvi metak opalio je Puškinov protivnik pogodivši ga u stomak. Pesnik je pao na sneg i pucao na svog takmaca, ali ga je samo okrznuo metkom. Dva dana kasnije Aleksandar Puškin je preminuo.
Vest o smrti Puškina izazvala je veliku tugu ne samo u Sankt Peterburgu, nego i širom Rusije. Na pesnikovoj sahrani bilo je, prema podacima iz tog vremena između 10.000 i 50.000 ljudi.
Puškin je sahranjen u Svetogorskom manastiru.
Prvu pesmu objavio sa 14 godina
Delo je utemeljneo na bajkama koje je čuo od svoje bake.
Od 1817. do 1820. godine Puškinova politička aktivnost uticala je i na njegova dela. Bio je progonjen i proteran iz Rusije. Napisao je, između ostalog, dela „Oda slobodi“, „Kavkaski zatvorenik“, „Braća razbojnici“ i započeo je „Česmu Bahčisaraja“.
Tada je takođe počeo da stvara jedno od svojih najpoznatijih dela: roman-poemu „Evgenije Onjegin“.
Tokom kratkog perioda slobode, završio je rad na „Česmi Bahčisaraja“, i napisao poemu „Cigani“. Tokom drugog perioda u egzilu (1824—1826.) započeo je rad na romanu-poemi „Boris Godunov“.
To delo je izdao tek 1831, a pravo na to je dobio kao poklon za venčanje.
Reformator ruskog jezika i kulture
Smatra se da je ovim pričama Puškin pokazao šta misli o dotadašnjoj ruskoj prozi, i pokazao nameru da stvori novu rusku književnu tradiciju.
„Evgenija Onjegina“ je izdao 1833. godine.
U Rusiji je Puškinovo prezime poznato svakome – kako odrasloj osobi, tako i najmlađem školarcu.
Puškin je za Ruse ne samo najveći pesnik u istoriji, nego i reformator ruskog jezika i kulture.
